Prosvetni glasnik, 01. 02. 1911., str. 80

174

ПРООВЕТНИ Г.1АСНИК

бине чине хартије од вредности, чија укупна номинадна вредност износи 213.280 дин. Ради исплате легата позајмљена је извесна сума од Народне Банке и кад се овај дуг врати (што ће бити још у овој 1911 год.) Академија ће саетавити правила о руковању овом задужбином. VI Издања Академије. Академијаје у прошло.ј години издала 4 књиге Гласа, 2 Саоменика, 3 Етнограф. Зборника, 3 засебних издања и 1 књигу Годишњака, — свега 13 књига у којима има око 350 штампаних табака. И бројем и обимом издања Академијиних, прошла је година богатија него и једна ранија. Буџетом за 1910 год. Академији је био отворен кредит у Државној Штампарији за штампање њезиних издања у суми од 25.000 дин. и та је сума не само исцрпена, него је на издања у прошлој години утрошено и око 5000 дин. кредита за 1911 годину. * * * На овоме свечаном годишњем скупу Академије нрочитао је академпк г. Сава Урошевић своју приступну академску расправу „Кристаласти шкриљди у Србији и њихов постанак". те га је председник Академије г. Ст. Новаковић прогласио за редовнога члана и увео у сва права која имају редовни чланови Срп. Краљ. Академије. * Етнографски Музеј у години 1910. Овај Музсј године 1910 исиунио је главни задатак тиме, што се одазвао овдашњем Женском Друштву и нзложио у Прагу под пменом „Срнска Жена" поред њихових лепих ствари и своје пробране костиме и остале рукотворине, које искључиво само женске израђу.ју и њима се служе. Где се што иеизоставно морало и људима да иопуни, то се учинило сликама, тако да су или у свакој нрилици стајали на споредном месту и само се женска домаћа радиност истицала, што је и био задатак ове изложбе. На истој овој изложби биле су заступљене и све остале српске области с већим' или мањим учешћем, како наших замаља под Турском тако и под Аустрпјом. Ово је првн пут од како се зна, да је остварена бар у малом једна свесрпска изложба, и да се могло поређивати и видети културни значај српске жене без обзира на веру и иолптичке међе. Важно је и то напоменути, што су све издатке око нзложбс сносила сама женска друштва, свако за свој крај. Чешко Женско Друштво у Прагу с председницом г-ђом Зорком Ховорховом примило се протектората и смишљено је извело свој илан и програм па опште задовољство. На жалост врло је мало било ж.еиске сеоске раднности и баш нпшта о њену раду у кухињи, у пољу и о нези деце! Највећа се пажња обратила на грађанске везове, дакле на чист уметнички носао, и они су заиста и бојом и композпцијом веома свет привлачили. Ретки босански пирлити издвајали су се као право чудо. Косово је златним п сребрним сјајем чинило необичан контраст с давнашњим и садашњим несносним стањем. Ја пе знам откуд црпе ова потлачепа мати н сестра своје више надахнуће, а.ко не из славних манастира, који су п сад златом поткићени и пример архитектонског савршенства. Уз ове грађанске и нешто сеоских рукотвора било је и историских знаменитих старина, међу њима значајем је све надмашао ЈеФимин иокров. за Кнеза Лазара из Фрушкогорског манрстира Врдника („Раванице"). У чешком такође напаћеном народу ова је реликвија с ппјететом разгледана и тумачена .