Prosvetni glasnik

школско кретање

175

Да би изложба испала потпунија помогли су излага&ем из својпх приватних Збирака напги одлични нријатељи: г. др. Ђура Поливка (из Старе Србије) и г. др. Вратислав Черни (из Црне Горе). Опширно о овој изложби наћи ће се у мојој књижици „Српска Жена" у Прагу 1910. године. Исте ове годнне Музеј је дошао до ретких одличних стварн. Збирка г. Феликса Лава, скупљена пре 40 година по Славонијп и Хрватској, а одређена колико се могло по сећању самог скупљача и г-ђе Јелице БеловићБерна-ђаковске, која се тада бавила у Београду. По том сам ја путовао по јужној Далмацији, где сам такође прибрао ванредних стварп. Мању експедицију предузпмао сам са својим помоћнпком г. Н. Зегом, по крушевачком округу н нешто даље. Због тескобе све се ове ствари морају чувати у магацину до бољих времена, кад позвани увиде значај Музеја и предивде неколико пута већи локал. За тим се у Музеју умножио леп број Фотографија и акварела. Од приложника ваља ми нарочито с хвалом споменути г-ђу Милицу, супругу г. Милана Ракића, конзула из Приштине, која је од како постоји Музеј највише поклонила Музеју, а то све по избор лепих ствари с Косова и Пећске нахије, где је лично скупљала. Тако исто заслужан је за Музеј г. Франтишек Крец, кустис Етногра®ског Музеја из Угарског Градишта (моравске), који нам је такође подарпо богату колекцију текстилних ствари и слик<?. Не мање одазвао нам се поклоном и г. Отон Валурмек, архитекта из Прага. Многе поклоне добили смо од г. Деко-а, Француског иосланика, г. Тодора Бушетића и Станоја Мијатовића, учитеља из Пољне, г-ђе Флоре Стојановићке из Београда и г. Ј. Пешића, вајара из Београда. Књиге из музејске библиотеке позајмљиване су многим на читање без кауције, тако исто су клишеји давани на бесплатну употребу журналистима, Женском Друштву везови на углед, у музеју и канцеларији прецртавали су млоги уметници и ђаци занатлиске и сликарске школе, као и страни сликари, међу њима г. Муха. Према иностранству такође је по могућству одржавана коректна веза: слате су слике, рабош и многи одговори на питања о конкретшш објектима и описи из живота и обичајима. На потраживање Музеја за Умјетност и Обрт у Загребу одређена је Збирка њихови ствари, и по том враћени. Од знатнијих посетилаца овога Мувеја помињемо: Њ. В. Јус^Фа Изедина; турског престолонаследника (28.-У.); Књегињу Трубецкој, Бланшара, проФ. Универзитета у Палерму; г. п г-ђу Хинковић из Загреба, г. Паљмова, проФ. из Петрограда, г. Муха, сликара из Парпза, шпанског министра Мерцеду, д-ра Хотека и д-ра Ђуру Поливку, проФ. унпверз. из Прага; г. В. и Л. Висти из Лондона, г. Мишота, белгиског министра; Годфроа из Париза; г. Кушаковића нз Сарајева; г. Атиф Беја, секретара турског посланства, Соломона Папија, проФесора Универзитета пештанског; Браћу Матошић из Спљета, АдолФа Менигуеса, књижевника из Португалије. Генерала Комба из Лондона; Холечека, новинара из Прага; Головина, проФесора окулистике из Одесе; д-ра Макса Еберта, управника берлинског Музеја, Франка Певалека, секретара загрепског универзпта; г. Смичикласа, ректора зргрепског универзитета; господина Дрекселера и Шеноу, књижевнике из Загреба; госп. Косту Кулашића, проФ. из Дубравника; госп. С. Костића, кустоса Софпског Музеја; д-ра Вилибалда С. Мајера, директора ЕтнограФског Музеја-у Пешти. Г. Мих. Ристић, срп. посланпка у Букурешту, г. Мерета, проФ. рударске Академије из Лондона, г. Саида, турског генералног консула; Ранте, адвоката из Париза, Адфреда Мирдтала с друштвом из Норвешке; д-ра Леона просвејнп глдсник, I кн.., 2 св., 1911. 12