Prosvetni glasnik

178

ИРОСВЕТИИ ГЛАСННК

предлаже средства да се то поЕрави. Давно је констатована истина да је настава матерњег језика и недовољна и безуспешна и г. Башић је као дугогодишњи наставник тих нредмета, дошао до закључка, да су узроци томе ови: 1) данашњи програм н наставни пдан који сасвим нерационално и непотпуно обухвата то питање. До њему, тај би ирограм ваљало изменити овако: у вишим разредима одвојити досадни баласт — словенски језик и теорију књпжевности ■— и ирсдавати их као засебне предмете, и то први у V разреду са два часа недељно, а други у V и VI оиет са два часа. Историја књижевности иредавала би се опет одвојено и то: стара књижевност у V разреду са два, часа, народна и дубровачка у VI са три часа недељно, књнжевност XVIII века и прве половине XIX у VII разреду са четири часа, и најновије доба у VIII разреду опет са четири часа. И настава ^езика у нижим разредима претрпела би исто тако извесне дромене; њу би ио предлогу г. Башићевом требало поделити надвакурса: нижи практични у I и II разреду са по четири часа недељно, и виши с тумачењима у III н IV са ио иет часова. 2) Један од многих узрока су и уџбеннца — њих или нема никаквих особито за историју н теорнју књижевности, илп су неподесни и непотнуни. 3) Много већу пажњу обратити писменим задацима; радити их што више, са много више спстема и једнобразности но до сада. 4) И, напослетку, недовољна стручна спрема код наставника и, нарочито, непознавање методске вештине у раду јесте један од узрока ко.ји ометају успешан рад. Предавач налазећи да друштво не треба и не може да остане сасвим без утицаја на даљи развој и решење тих нитања предлаже да се од чланова друштва изберу нарочите секције са задатком да ироучивгпи наставу матерњег језика код других напреднијих народа израде нов програм, нове уџбенике, збирке писмених задатака, да се иобрине и за попуњавање методске сиреме код наставннка. Поводом г. Башићевог рада развпла се врло жива дискусија и имајући у виду важност питања решено је да му се и на будућим састанцима посвети игго већа нажња, узимајући свако питање за тему специјалнпх расправа п водећи дискусију о сваком понаособ. Г. Др. Јован Скерлић у иочетку свога предавања „Подела новије сриске књижевностп на периоде" указује на један интересантан ®акт да се ни две од досадањих историја књнжевнооети не слажу међу собом у том питању. Иодела је чињена са свим произвољно. како се коме иисцу чинило згодније те се тако и могло десити да се од поделе коју је дао г. Стојан Новаковпћ у првом издању своје књиге и која је основана на научним разлозима, дође до сасвим смешних ствари лпшених свака основа, какве се налазе у једној од последњих историја српске књижевности. Велики део подела под утицајем старе Фнлолошке школе учињен је према развоју борбе око правоииса те тако се и могло десити да цели књижевни периоди носе име Вука или Даничпћа. Међу тим, ми данас имамо сасвим друга, чисто књижевна схватања и не можемо чинити поделе ирема таквом критериуму. Узевтпи све у обзир данас се могу два велика периода наше књнжевности, средњи и нови, изучавати или по књижевним родовима или по књижевним радовима пли по школама и књнжевним нравцима Несумњиво је да и те поделе имају својих рђавих страна, да у првом случају на пр. читалац не добија потпуну и прегледну слику једног доба, као што се при усвајању другог принципа често наилази на тешкоће особито код писаца, који стоје ван кљижевних школа и које је врло тешко класирати. Ипак г. Скарлићу ова друга подела је много подеснија и он се изјаснио за њу особито у новој нашој књижевности.