Prosvetni glasnik, 01. 02. 1911., str. 85

ШКОЛСКО ЕРЕТАЊЕ

179

Као лрви од радова, који тротирају једно од пшања покренутих од стране г. Багаића, био је рад г. Милоша Ивковића „Из наставе српскогјезика у средњим школама". Г. Ивковић је израдио једно угледно предавање из српског језика за први разред на основу принципа којих се он држи и по којима бн како он мисли, требало изводити наставу тог предмета у нижнм разредима. У уводу је г. Ивковић дстакао да настава матерњег језика има задатак да не само шири круг идеја у ученика но да, и то је главно, негује и начин изражавања, насупрот оном начину предавања ио коме се тражило што боље ■знање на изуст многих граматичких правила и одредаба. Ученике треба обогатити што већим бројем речи, али да свака нова реч добије и своју пуну садржину на, основу очпгледности тако да оне постану ученикова својина, да их он потпуно разуме и самостално употребљава. У томе раду треба лмати постепености; настава бп почињала са слушаном и говореном речп а не са нисаном; тек иошто се ученик навикао да добро говори, да у говору •стече добар облик и добар стил, прећи на писање. Та настава, дакле треба да има чисто литераршг смер. На једноме чланку из читанке дао је г. Ивковић практичну примену тих ириндипа и показао како он, и то са успехом ради. У дискусији, која се развила иоводом г. Ивковићевог рада, учествовало је доста говорника, и учињене замерке, сводиле су се у главном на две: ирво, да те идеје нису нове и да се тако радило п ради, п друго, успех ипак није постигнут због оскудице добрих уџбеника и великог броја ученика у разредима. Ре®ерат г. Милоша Московљевића на књнгу Фр. Бучара. „Роуцез! рго1ез1ап18ке кпјмеупозЦ и Нгуа1а га, упјете КеГогтасуе" био је у главном довољан по писца. Важнија замерка, коју је г. Московљевић учинио била је, што је писац задржавајућп се и сувише на културној историји, мало пренебрегао свој циљ те историја књижевног делања у том добу, разбацана по делом делу. није прегледна и не даје један, целокупан утисак. То је сумарно изложена садржина чланака читаних на друштвеним састанцима и усиех што га је Друштво за српски језик и књижевност до сад показало. Судећи по заинтересованости и пуној вољи чланова да тај рад буде све интонзивнији, надати се да ће рад Друштва за кратко време показати видних резултата. Павле Стевановић. * Народна бибдиотека у Веограду. Прожет уверењем д? се недостаци и грешке у друштву и у установама његовим могу почети успешно лечити иа, постспено, и излечптп једино изношењем истине о њима, — ја, н ако, вероватно, ненадлежан, ево хоћу да иокушам па да у најкраћим потезима, ослањајз^ћи се само на историју, изнесем истину о данашњем боље рећп о давнашњем — стању једне културне установе народне: о стању Народне библиотеке у Београду. Ја нећу овде да говорим о важности коју библиотеке имају, нити о томе да се култура и образованост једнога народа, данас, мере према броју .јавних библиотека његових; ја хоћу, с историјом у руцн, да изнесем колико се мало најобичније пажње, — указивало и указује, једној оваквој културној установи. Ја хоћу да говорим о првим, основним погодбама без којих се једна библиотека не да ни замислити: хоћу да говорим о стању просторија или боље, о с.тању читаоница Народне библиотеке у Београду.