Prosvetni glasnik

320

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

том. Све су животиње такве: једини иистинкт, слепа сила, гони једне (дивље животињо); инстинкт који је мајсторски дресирао човек гони друге (домаће животиње). Ниједна од тих животиња пе зна тачно шта ради, ни зашто то ради. Ви, нанротив, ви се можете користити ноукама из прошлости и зато је човек подобан за прогрес и зато данашњи човок не личи на човека некадашњег. Ви, напротнв. тражите да иредвпдите будућност и тога ради човек увок понешто предузима и ради и тежи за бољим. Ви, напроти«, увек можете дати себи тачна рачуна о својим радњама, о њиховој вредности, о њнховим побудама, о њиховим ближим или даљим последидама. Ви се на послотку можете уздржати и триумФовати над свима користима, жељама п страстима. Пи сте иаметни и одарени вољом: вп сте људи. ТреКи разговор: — Суштина : Некадашњи човок био је скоро као и животиња: био је роб природе и некријатељ својих ближњих. Готово није ни имао интелигенције, нити пак воље: отуда н потпче његова слабосг и његова бојазан. Увод — Некадашњи човек више је личио на животињу но садашњи. Развијање — Каогод и животиња, човек Се снлањао ио ириродним склоништима на које би наипгао, по иећинама, издубљеним рунама, под стонама: нпје умоо себи подићи стана. Каогод и животиња није имао одела : у почетку ишао је го, потом покривен кожама оних животиња које би убио. Каогод и животнња хранио се оним што би нашао: рибом или дивљачи кад би је ухватио, и коју би прождирао: зато је често скаиавао од глади. Имао је као страшне неиријатеље крвожедне и дивље животиње, од њих није био довољно заштићен, пошто је за оруђе имао парче дрвета или иарче камена, које је било грубо одваљено. Наиослетку, за још страгиније неиријатеље и од самих животиња имао је друге људе, који су нокушавали да му отмухш о је он бно уловио или упецао, они су му правили заседе у којеби несвесно унадао. Некадашњи човек, на, тај начин, жртва ирироде, животиња и људи, био је врло слабо створење, једно од најслабијих. Не чудите се што је тада живео у страху: све је било у стању да га заилаши. Какав шум ноћу могао је за њ бити знак изнонађења и напада. У пећини, можда се пре њега скрила какг-а дивл>а животнња или какав непријатељ. Овај нонрекидни страх изазивао ј>е аисурдна веровања: иза каквог дрвета можда чека непријатељсчи дух, и грмљавина можда означаваше нропаст света. Зашто ,је дакле живео тако ирестрављен и као ирави роб '! Зато што му је оскудевала интелигенција; ннје знао да говори; знао је да ода само неколико гласова, неколико покрета, и да тим покушава да га други разумеју; није умео ништа створнти; ништа није умео саградити. Тако исто недостајала му ј.е воља: није чинио никакво иредузеће, сем лова и риболова и то кад би га глад натерала; нагнан својим нотребама био је свиреп и убијао је свакога оног ко би му пречио да дође до своје хране.; гоњен својим животнњским инстинктима био је страшно бруталан према слабима, женама и деди. Видите, како сад мало личите на негдашње људе, који су били окружени оиасним стварима. и створењима без оруђа за одбрану, без заштите, слаби, бојажљиви. Мисао — Живеги како разум наређује или иотонути у животињском животу.