Prosvetni glasnik

62К

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Са Трендорфом питамо ми даље: „ Коаико матера сличних Гертруди? Колико породида одговарају макар и даље идеадно.ј сдици, ко.ју Пестадоције оцртава?" Испитивања, која ми чинимо на иочетку школовања, дају на то одговора, којих се мора стидети. Та испитивања ноказују не само да су многа деца одрасла без оног моралнорелигијског узбуђења, већ такође доказују, да понека деца долазе из околине, која је рђавим странама утицала. Дух времена, који налази своју кариктеристику у ометању религијских и моралних животних моћи и у грубом материјализму, везапом са површним моралом корисности, ухватио је и затровао и наше породице у многоме. Земљиште, из кога млада човечја биљка сише ирву и трајну храну, покварено је. Породица се не плаши Бога и детету не усађује примером и поуком свети страх у срце. Напротив, колико безбожних говора чује безазлено дете, колико подсмевања дочује оно о религијском смислу и честитим лицима, колико примера отровних грдња и бестидног лагања, колико двосмислених говора прелазе у таквим породицама на нашу децу, а да се у томе ништа нарочито не нађе. Колико родитеља напослетку уводе своју децу у бестидне веселе игре и лудорије и допуштају им ту, да под смехом морално затупеле и неразумне јавности прислушкују стидне поквареносги. Колико воде недељом и празником своје дечаке и девој *ице од једне гостионице до друге и од једног позоришта најниже врсте до другог, а да и не мисле, да на овим местима наваљују на дечју душу утиске, који убитачно утичу на исправност смисла". Треба ли се под таквим околностима још чудити, ако нам завлада права поквареност и код деце у младићско доба, која нису упућивана ни примером, ни поуком, ни казном на прави пут? Осим описаних нерелигиозних породица, које за религијско-морално образовање своје деце неће да се брину, има у садашњости, Богу је плакати, и таквих, које својој деци о религиозно-моралној страни ништа не могу ни дати, било да им недостаје иотребно време, било ш'хм немају за то потребне увиђавности. Тако, занимање одстрани многе очеве, да могу бити лично са својом децом врло мало или и никако. Али се са педагошке тачке гледишта мора онда највише зажалити. ако су економски односи тако неповољни, да и мајка мора имати удела у заради свакидашњег хлеба и тако се породици одузима и њена материнска љубав. Овде лежи за Социјалну политику и Националну економију један захвалан задатак, чијим ће срећним решењем да се заустави даље пропадање породица и да се поправи морална поквареност и лажна религиозност, које сада снажно корачају. Па и у оним породицама, где отац и мати, незаузети сасвим бригом за хлеб, у својим рукама држе управљање и образовање своје деце, догађа се, да оно што дају морално-религијској страни васпи-