Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУТА

627

тања, није увек исправно. Шта више у добрим и такозваним „бољим породицама", где отац и мати имају доста времена да буду својој деци вође к Богу, налази се често породичних духова, који не користе напретку религијског живота у овом кругу. То, што се овде назива редигијом, у многим случајевима је лажно хришћанство, без снаге и сока, које се, до душе, но спољашљој Форми држи још чврсто, али је далеко од тога, да сав живот учини светим и прожети духом онога, који могаше говорити: в Ја и отац ваш једно смо", и „Што учините једноме међу овом мојом незнатном браћом, учинили сте мени". Охолост, дажни појмови о части, потцељиван.е оних, са којима не стоје на истом социјалном ступњу, необуздана тежња ка богатству и слави, уз то ако икако може бити још прецењивање због уметности и науке, јесу све ствари, које упропашћују религијски васпитни рад куће. Често се жале на то и ми смо мало пре поновили ту жалбу, да мајке наше радне класе и кад имају времена, ипак много пута нису упућене, да поставе основу за морадно-религијско образовање. Овоме злом стању тражи се сада, да се помогне. У интересу доброг породичног васпитања захтева се сарадња продужних школа за девојачко образовање. У овим школама треба да оне девојке које су за ту школу стасале, добију не само ваљану домаћинску наставу, већ да се одговарајућим наставним градивом негују и све оне добре стране срца, које унутрашњи живот обогаћавају и оплемењавају. Продужним девојачким школама треба поставити и основу за разумну домаћу педагогику. Време је, да и женско образовање у вишим круговима човечјег друштва пође другим путем. Свакојаким научним кинђурењем иде се овде на то, да се жена сврати с пута који јој сама природа одређује и упути оним правцем, који целокупном породичном животу, а нарочито простом и здравом породичном васпитању, задаје најтежи удар. Тако једна учена мати има времена за многе ствари, али телесно и духовно неговање свога детета предаје слушкињи или ком другом лицу које плаћа. Природно је, да у таквом детету, које је иредато другоме на чување, не може постојати ни онај однос према матери, који смо горе означили као основни за религијско-морално образовање. Што у многим породицама сиромашнијих кругова чини невоља, те се занемарује морално-религијско васпитање у кући, то је у понеким породицама имућнијег стања последица удобности или тежње за мирним задовољством, уживањем. Садашње стање морално-редигијске невоље није плод тренутка, оно је продукат лаганог развитка; противници религије односно официелног хришћанства оздо, и удобност и религијски индиФерентизам озго, то су били утицајни чиниоци при том. Наше посматрање ноказује, да шкода од великог броја породица у погледу религијске основе не може много очекивати. Природно пот42 *