Prosvetni glasnik

630

ДРОСВВТНИ ГЛАСНИК

II. Родитељеки сасганци Као даље средство, којим шкода може задобити утицај на редигиозност куће и породично васпитање, именујемо још родитељске сасастанке. Њих сада по многим гаколама заводе, и у великим школским општипама приређује их иди управитељ шкоде иди се уступају појединим наставницима, да на једном састанку са родитељима деце свога разреда обаве разговор. Извесно су ови састанци, тачно праћени један бдагосдовен украс за шкоду и кућу. Ипак, не треба заборавити да похађање ових као и последице, које може имати изабрано пробрано предавање, ведиким дедом зависе од агитационог рада, који учитељ претходно врши идући од куће до куће. У сдици речено родитељски састанци нредстављају жетву сејања похађањем родитеља. Сусрет између родитеља и учитеља на родитељском састанку не сме бити први, они морају у мирној соби већ један другог познавати, јер ако ма где, то овде важи индивидуализирање. То је немогућно учинити на родитељском састанку. Напротив, јесу ли отац, мати и учитељ своје мисди у сдужби морално-редигијског васпитања већ измењади у уском кругу породичном, онда ће родитељи не само радо ићи на позив за родитељски састанак, већ ће сасдушано предавање, које се инак увек само у гдавном може обавити, свакоме по нешто допринети и тако неће изостати његове посдедице, пошто може имати ваљаних обзира на процес аперцепције сдушадаца. У стадном додиру између породице и шкоде, који се овде захтева. гдедамо битни чинидац морално-редигијског образовања нашег народа. Он представља вредноћу, унутрашњи шкодски рад, и заиста не смесеценити мање од наставе за неодрасле, а постаће .још моћнији, што га више помогне кућа. Све предавано наставно градиво, мораднорелигијске приче, све моралне максиме естају безутицајне, ако се не откдоне штетне посдедице родитељске куће и јавног живота. Да ли то није нов терет, који се учитељима товари захтевом о похађању домова ђачких родитеља и о родитељским састанцима? Одговор је: онај учитељ, који о својој дужности као васпитач мисли, и до сад је позивао кућну сарадњу за посленост школе. Он сигурно није пропуштао у даним пр.гдикама да потражи родитељску кућу, како би са оцем и матером поразговарао о оном „тешком сдучају". Дакле то, што се овде захтева у интересу религијског образовања, није нешто нечувено, већ нешто, што се давно практикује. Ново је само што се сваком васпитачу ствара врста дужности, да на себе узме морадно побољшање нашег народа.