Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

629

спитање у породици буду, примером и речју одстрани и на томе ради, да између домаћег и школског васпитања постави јединство. А како ће се оправити између куће и школе тесна веза, од које би у првом реду имал.а користи религијска настава? — Два средства можемо препоручити: I. Посећивање родитељских домова и II. Родитељски састанци. I. Учитељево посећивање родтггељских домова Норед тога што је учитељево посећивање родитељских домова корисно и практичио са гледишта, што је и религијска настава свих времена узимала у обзир индивидуалност, поред тога, дакде препоручују нам се та посећивања још и са другог гл.едишта, са гдедишта дисциилинског. „Радите што сте дужни", то је задатак, који учитељу при посећивању домова родитељских мора дебдети пред очима. Зато, што му за овај нигде ненаписани захтев недостаје сваки законски осдонац, зато је несразмерно тежи од наставе у школл, захтева извесну зрелост личности и претпоставља фини педагошки и друштвени такт. Не би било исправно на пример, кад би се хтело одмах при првом походу да сеје семе домаће педагогике. У ошпте породице нису одмах сасвим уверљиве о тачности педагошке истине, коју позвани васпитач изговори. Далеко пре пресрета.ју они ову са извесним неповерењем. Тек кад учитељ годинама савесним, некористољубивим и непристрасним учењем и васпитним радом у општини стекне поверење родитеља, тек кад множина истих научи да увиди, да он при своме наставном и васпитном мерилу одиста само корист својих љубимаца има пред очима, тек тада је дошло време, кад он поучном речи при овоме посећивању родитељских кућа може добити и утицај на редигијско-моралну страну породичног васпитања. Кад на име неки старији учитељ на основу свога богатог искуства пријатељски саветује људе, биће му они вечито захвални и што је главна ствар, радо ће га послушати. Ако он тада још уз то препоручени пут не изложи као непогрешан, већ заједнички са родитељима истражује и тражи да номогне, ускоро ће се сматрати као поверљиви пријатељ породице, и његов ће се савет радо послушати. Зашто се говори о тако мало последица од похађања родитељских домова, лежи можда у томе, што се у опште много песимистички мисли о нашем народу. Ми смо напротив искусил.и, да се у најнижим слојевима нашега народа има срце за своју децу и за сваки савет, који доноси среће овој, захвалан је и ако се и она љубав и ова захвалност често невешто и сметено испољавају. Наше је чврсто уверење, да и онде, где се обрнутодешава, родитељи највише желе добра својој деци. Ову особину нашега народа учитељ мора узети у обзир. На то мора наставити при сво.јим обавештењима и васпитнп рад у родитељској кући.