Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

639

преводима или у рђавим комиилацијама хоћо да дају као своје разне ФИДозоФСке и научне расправе, по темама које би једва биле савладане како треба и у много познијим годинама. И, можда, у овоме лежи главна махна и на.јвећа опасност од ових литерарних ђачких дружина по средњим школама. Овдо би било на свом месту упитати се: да ли оне нису намамљивање ученика на послове којн, изузимајући можда ређе, спорадичке случајеве, још нису за њихове годипе и за њихову спрему? Да ли то нису оне вештачке, топле леје за прерано сазревање? Да ли се ту ауторитетом саме школе нс указује ученицима да за „писање", за литерарни и научни рад у опште, није баш потребно тако много претходног учења и студија, јер се, ето већ у У и VI разреду дају нисати и приповетке, и расправе, и есеји итд? Да ли подржавањем послова ове врсте у ђачким дружинама, школа директно не одвлачи своје питомце од занимања и послова који би били и нрироднији и кориснији за њих и њихове године, од читања, од учења, од екскурзија, од гимпастике, од игре, од спорта? Да ли, једном речи, користи што их ђачке дружине какве су оне сада по средњим школама, дају ученицима, нису мање од штете коју оне стварају? И да ли су, дакле, оне у опште за средње школе, или та ђачка литерарна и научна вежбања треба пребацити на њихово природније место, на место највишег образовања, на Универзитет 1 . Еакав ће одговор доћи на ова питања, много зависи од непосредне школске власти, од оних наставника који рукују дружинама и руководе ђачким пословима на њима 2 . И драшм да би одговор могао бити све повољнији, ако би круг послова био ужи, школи и њеним задацима што ближи. Што скромнији обим рада, али што дубљи и темељнији сам рад; што простије и приступачније, ако хоћете што „неважније" теме, али што боља

1 На нашел Универзитету постоје два три ђачка удружења (правничко друштво, Панчић, Даничпћ) са сдичним, литерарним сврхама. Ади било што је у њима рад смишљепији и тежи, те и спорији, било да о тим радовима мање избија најавност, тек изгледа да по средњим школама, судећи по годишњим извегптајима шволским, у којима се износе и радови ђачких дружина, ђачки »литерарнп" и „научни" рад буја. а да на З^ниверзитету после малаксава. То би било парадоксно, али и карактеристично за наше прилике и за наше школовање, ако би одаста тако и било како изгледа да је. Па онда још нешто. Поред толиког „литерарног" рада но дружинама, често тако мало »нисмености" на матури!

2 Сав овај посао оио надзора и упућивања обично падне на наставника српског јевика, јер се држп да све то спада у његов „делокруг« као наставника литературе. Међутим то не стоји и не мора тако да буде. II ако је, нема сумње, брига о литерарном образовању ученичком у првом реду његова ствар, јер се непосредно везује за љегов наставни предмет (школски задади из српског језика у вишим разредпма и нису ништа друго до упућивања у литерарне послове), ипак цео дух који веје кроз ђачку дружину, правад рада којим ће се она кретати није и не мора бити само његова ствар. За ону руководну идеју која ће се провлачити кроз цео дружински рад, толико је исто »надлежан" и ироФесор математике како и професор литературе.