Prosvetni glasnik

640

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и што савсснија њихова обрада; што даље од празних и безначајних фраза, а што б.шже оном ситном, стварном. обазривом иослу Флката и опажања. Такав рад, и унућивање на такав рад може донети стварне користи од гимназиских литерарних дружина и парализовати оне могућне опасности, природно везане за младе године и послове ове врсте. Такав рад у дружинама неће онда бити само ђачка дангуба и залудница, или, што би још горе било, расадница рђавих навика и неозбиљних радника. Ја сам овде додирнуо само једну, литерарну страну наших средњошколских ђачких дружина, ма да се за њих везују и друге несумњиво добре и корисно установе. Ту су ђачке књижнице 1 , ту су фондови за ексурзије, за помоћ сиромашним друговима, ту су, у последње време — и ако не непосредно везана за удружења, — гут-темплерске ложе итд. Па би се за н>их могле везати и многе друге лепе и корисне намере: заветовања за лепо понашање и уљудност, удруживање противу псовака и неуљудних израза, за физичко неговање и чување здравља, за разне хумане сврхе итд. Сва та удруживања са добровољним обавезама имају за ђаке увек своје нарочите дражи, које долазе од вољно примљених дужности, од оног самоопредељења које се том приликом од ученика тражи. Користи и резултати од ових, добровољно на себе примљених дужности, увек су несравњено већи него од опих школских наредаба којима се нешто преиоручује или забрањује. Не могу, а да на крају овог излагања о ђачким литерарним дружинама по нашим средњим школама, не изнесем и један одговор који сам, пре толиких година добио од директора једне прашке гимназије, када сам га запитао о сличним установама по њиховим гимназијама. „Ми смо се, одговорио ми је од прилпке, тога излечили; код нас по средњим школама нема ђачких удруживања са каквим литерарнџм и научним сврхама. Ђаци су ту да уче а не друге да уче. И кад шест дана озбиљно раде, онда им је седми дан потребан за одмор и разонођење". Ја овај одговор само саопштавам, не коментаришући га и не дајући о њему свој суд

1 Да ое код нас и најлепше установе изопаче, и често иослуже сасвим супротно ономе чему су намењене, показују и наше ђачке књижнице по ср. школама. 'Гу ћете чесхо наћи ствари каквих ваљада нема ни у једној ђачкој школској књижниди на свету. Само један пример. У овогодишњем извештају шабачке гимназије стоји да је за ђачку књижниду ове године набављен и — Сањин од Ардибашева. Штета што није изнесена и статистика читаних књига; без сумње би то било „највише читана" књига у тој школи. Према томе деда ко1а немају ту среАу да уче гимназију бар ће бити ноштеђена од те несреће да им школа пружа Сањина за лектиру.

2 Не претендујући на исдрпност и на документованост горњега пзлагања, ја сам овим само хтео да покренем ово пптање, а држим да оно заслужује какву иецрпнију СЈудију, засновану на ближем познавању ђачких радова по дружинама. Мени цела ова отвар не изгледа ни ситна ни незнатна да се њоме не вреди више иозабавити, нарочито баш стога што су овде у питању оне ученичке године, када школа