Prosvetni glasnik

НАСТАВЛ Н КУЛТУРА

935

покрета, која се ставља изнад њихове меканике и изнад њихове физподогије? Ако ои сам у себи није разгранао своје мишићне сснзадије, тако конФузне у почетку, како ће научити дете да раздикује међу сензацијама које му стварају његови различити мишићи, оне које тачно одговарају мишићима локрета ко.ји он хо1зе да учини ? како ће га научити да депо изврши ново вежбање и да тачпо учини гест који одаје његову мисао, ако се он сам ставља у покрет неиспитавши код себе како локализује своје контракдије тачно на оие мишиће који су способни да остваре покрет који он хоће: укратко ако није у стању да практички приведе своју вољу у дедо. Нигде се можда не тражи толико кодико овде да наставник уме да пачини серију тешкоћа и да иде унапред умешном поступношћу: у колико су нокрети деликатнији и чистији у толико је теже прецизирати им објашњења; али у толико она више пробуђују интелигенци.ју дечју, разви.јајући ову органску свест и ову мишићну пажњу које су у основици свп.ју других. Пошто је јасно запазио у својој памети како сви ови покретп, од најиростијих до најкомпликованијих, имају своју полазну тачку у озој мептално.ј реирезентацији која јс слика показаног вежбања; пошто је добро испитао како он сам практично предази све стеиенике који се пружају од ове идеадне репрезентације до стварне контракције мишићне; пошто је сам у себи сасвим јасно осстио своје сопствснс покрете, наставник гимнастике моћи ћс показати ученику ову унутрашњу поставу вежбања и моћи ће га научити да јасно види у компдексној маси својих мишића и у дабиринту својих иерава; он ће му показати, како их је он радо назвао, додирне тачке нашег мускударпог система с нашим мускуларним осећајем, са оргашша наше воље и наших навика. Двогуба настава која ће, механичком теоријом и мишићном практиком покрета, отворити врата његове интелигенције и која ће оставити далско иза себе ону аутоматску гимнастику коју тражс и проповедају људи који немају у себи ни трунке педагошког осећаја. Каквом би васпитачу требало показати ширину овакве једне методе? Окде удазимо у психологију физичког васпитања, и ево нас сад пред овим што је детсту најинтимнијс: пред самим жицама његовога снссног индивидуалитета. Треба умети дотаћи се овог живог центра. Ван тога наставник би био само показивач покрета, а са овим оддучним кораком он постаје васпитач који ствара и развија дух у исто врсме кад подиже и тедо; он учи свога ученика да добро управља својим мишићима, и у исто доба припрема га да развије своју вољу и да Формира карактер. Под његовом пажљивом управом, ова.ј се посао испуњава са сигурношћу погдеда и тачношћу метода, који управо циљају содидности научничких принципа, на која се насдања његова настава. просветни гддсник, II кн.., 11 и 12 св., 1911. 62