Prosvetni glasnik

936

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Треба. ди сада додати да је прва погодба да се уепе у оваквој настави, да се никад не заборави да дете није ни одрастао сгвор, ни учитељ на висини онога који га васпитава ? Природна и непрекидна тежња свакога наставника је да одведе развијеним пропорцијама свога. менталитета свога ученика који још иде стопу по стоиу у своме 110расту: ту дежи камен спотицања за најозбиљније наставнике. То би била још једна тежа погрешка у физичком васпитању, јер је детиње тедо ненаоружано против његових последица. Генерације ученика поверене без икакве ограде васпитачима навикнутим да васпитају регруте, сачувале су од ових гимнастичких лекција успомену, која допушта да се овде не наводи и не указује опасност. А међутим, у физичком васпитању много је лакше избећи ову опасност, јер су ту основе много научније а принципи боље деФииисани. Друга васпитања, васпитање интедигенције и васпитање воље остају још у многом погдеду пре вештине него науке; треба, да би њима сигурно управљали као и васпитањем тела, познавати законе Формације или асоцијације наших иде.ја, меканику наших идеја, као што познајемо механизам покрета, и видети сасвим .јасно Физиодогију духа као и ону нагае мишићне организације; укратко речено, треба познавати психодогију детета као и Физиологију његовога теда: о свем том имамо само Фрагментарна дата, подазне тачке и просте опажаје. Наставник физичког васпитања, захваљујући тачности методе о којој овде говоримо, зна куда иде и гледа јасно у оно што ради; њему .је једином довољно ово преимућство да привидегише овог нрвог метераудеду персонадности детиње. II Васиитне Функције насгавника гимнастике Кад је једном савладао своју науку и нрикупио потребна знања, чем ће учити своје ученике наставник физичког вежбања? Учиће их вештини да управљају својим мИшићима и да одржавају у равнотежи своје органе и у исто доба припремаће нормадно развиће њихове интедигенције и њиховог карактера. 1) Ако је истина да васпитање теда припрема сва остала, онај који васпитава дете како да доведе у равнотежу Функције својих органа и како да управља радом својих мишића, даје му прву од способности, ону без које ће све друге остати непотпуне. Много је важније, но што се уопште мисдн, умети управљати својим телом не упропашћујући га радом, нити га опет разнежавајући из просте бојазни од напора: онај који хоће савршено да корача, да трчи и да скаче, да носи терет без умора, и да се вешто креће, да ради брзо и како ваља, мора се за то спремити, ироучавајући игру својих мишића као што уметник проучава свој инструменат да би њим ру-