Prosvetni glasnik

НДСТАВА Н КУЛТУРА

937

ковао као прави гоеподар. Ово ,је дакле нрво знаље које нам даје добро физичко васпитање. Како и зашто? Ово савршено познавање и ово апсолутно господарство нашим тедом, не развијају се спонтано у нама, Животиње га стичу од саме природе, јер њихове борбе брзо уклањају све оне који се не умеју користити, у својој одбрани, својим мишићним способностима. Но човек у друштву није потчињен истим законима. Кодико је њих који су проживели п;ео свој век не умејући се прилагодити ритму хода који им •приличи, који нису разумели како да дижу терет, који се нису умели држати онако како им је то пајлакше било по анатомском склопу свом. Колико мајстора, па чак и уметника,, никад неће знати, не умејући се посматрати, за најбољи пут да остваре мускуларни рад своје проФесије и вештину да раде без икаква умора; колико је њих који никада неће сазнати какав ритам најбоље хармоннше пропорцијама њиховог тела, какав облик најпре да да њиховим покретима снажна грациозност и окретна елеганција? Зато што их нико никад није упутио да управљају како ваља својим телом, рад њихове машине никад неће бити савршен: то су рђави мајстори. Ретки су они, привилегисани, којима је нека врста богатства, допуњујуће дело инстинкта, открила без учитеља односе између мишићних контракција и облика њихова тела. У колико нас више социјални прогрес удаљује од природе, у толико је више потребно да научимо дете да врши нриродно васпитање свога тела, следујући експерименталпој и научничкој методи, о којој смо мало пре говорили. Ослањајући се на принципе живчане механике и човечје Физиологије, она даје детету, не врдајући, осећање правца његовога тела. И ако додам, да га исти принципи, примењени на његову менталну Физиологију, нрипремају да тако исто управља напорима свога духа, без по муке ће се схватити, од самог оног тренутка, зашто нормална педагогија тражи у овом облику Физичког Васпитања Форму и модел и свих других. „Правилна култура тела треба да буде за њ што је проучавање за дух", писао је у деветнаестом веку један Аристотелов ученик више познат као фплософ него ли као гимнастичар: могао је додати да је и реципрочност истинита. Научимо, дакле, дете под друштвеним погодбама у којима данас живимо, вештини да управља својим телом; али како? Двогуба је опасност коју ваља избећи: не треба се задовољити тим да му покажемо покрете без икаквог другог објашњења до тог што ћемо тражити да их нонови онако како смо му их показали; нити му пак, опет с друге стране, овом нриликом изнети све оно што оправдава ову наставу. У колико је дете млађе, у толико његово физичко васпитање треба да буде реалније и практичније, пошто је прво знање које му је потребно дати, ово унутрашње познавање свога организма које се