Prosvetni glasnik

944

НРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Форе, говорити о његовој граидиозној лепоти, и иоказати како води човека добру, у толико у кодико је најсавршенији обдик живота дичног и друштвеног. Да ди је потребно рећи, међутик^ као што се понекима свиђа да наиишу да је оно довољно да замени свако друго васпитан.е? Чувајмо се таквог претеривања. Ма како да је савршено, оно је само средство; ,лепа животиња" није савршен човек, и добро управљаае тедом, неће нам само дати ни бистар ум нити пак одлучну вољу: но оно их приуготовљава, пошто им је тако рећи потребно. Отуда и проистиче важност педагошке удоге наставника физичког васпитања. Он ради на самом зиду и поставља прве основе онога гато ће бити учепик. На овој органској основи други ће подизаТи интедектуадну и морадну зграду, али се неће моћи удаљавати од њезиних првих темеља. чије ивице ограничавају остатак конструкције. Дете у колико се пење и у колико се приближује човечјем идеалу замењује елементарне радње простог покрета операцијама интелектуалним и моралним све више и више сложеним, и све више и више узвишенијим; али овим радњама интелигенције или воље дете продужује да додаје навике мишићне координаци.је ко.је му је наставник учинио пријатним и лаким прилагођујући их њсговој — дечјој природи. Овако схваћена гимнастика .је само један посебан елучај оптпте методе васпитања: то је први степен и учинили бисмо тешку погрешку, ако бисмо је хтели одвојити од других облика васпитања, као и ако бисмо уобразили да је могућно учинити је аутоматском и опскурном, а да се не нахуди сутрашњем човеку, што ће свакако бити данашње дете. Ово ће једино бити довољно да наставник физичког васпитања да стално потпуно убеђење о својој улози и осећај о својим дужностима. Ако би пак, сумњајући у свој позив, неко нас запитао какав удео у општем васпитању пада на гимнастику, одговорили бисмо му без устезања: „Децу која су вам поверена, треба пре свега да научите да живе, што ће рећи да очувају своје здравље ако су снажна, а ако су слаба да се доведу у равнотежу згодном, умесном мером вежбања која им приличе. — Такође вам треба да их научите да су лепа: не толико практичном хармонијом облика, што је ретка привилегија, колико милошћу њиховог трајашног спокојства, које директно изражава једну од најлепших хармонија. Као год и срећа, тако и живот гледа на ружноћу: „нико нема права да буде ружан", то ће рећи да се не допада. Нека се дете, и ако има тело рђаво створено, научи од вас вештини да буде приступачно и мило; нека се постара да учини ово тело, које је његова кућа, за себе угодно, а за друге пријатно. Научите га такође да буде умешно, окретно, снажко и живо. Не говорите му непрекидно о његовој младости: то је мамац да заборави да ће остарити: нека оно од вас научи вештину да остари у леноти, и да се сиусти