Prosvetni glasnik

220

Ј1РОСВЕ1НИ ГЛАСИИК

Расправица Руосова „Ш)вг (Ие 1н1Н§з1е Безсћавипд §ес1гиок1,ег Гогти1агеп" својим даљим натнисом: „Ете Ап\теп(1ип§: (1ег К,еп1;епгесћпип§" објатњава, шта је п шта хоће. Исто тако нпје потребно, мислимо, улазпхи } г ХоФманову расправицу: ,До11г гит Ру1ћадоге18сћеп Рећгза^г".Шеста свеска допоси на првом месту извегатај о 111 годишњзм скуну Виртембсршкога Филолошког Друштва на даи 28. п 29. апрпла 1911. у Штутгарту. Поред службених послова на овом су скупу држана и предавања. У староФилолошком одсеку нроФесор др. Фишер пзпео јз интересантна „Саопштења пз немачке науке о старинама с нарочитим обзиром на ратне старипе". У н овофи л о лошко м одсеку говорпо је нроФесор др. Пфа.у из Тпбингена на Француском језику о Ростанову „Шантеклеру". У м а т е м а т и ч к о - природњачком одсеку објављена су два нредавања : вишега учптеља др. Гајгера о „уређењу геогностичке наставне збпрке" и впшег учитеља Малера о врло актуално.ј теми: „Учепичка вежбања и школа рада (Агћеи8зсћи1е)". Па главном скуну говорио је виши учитељ ЛеФлер (ЕбШег) пз Улма о „учешћу математичких наука у развићу човечанске духовне културе". Другн чланчић, 2ит еуаи§еНзсћеп БапЈехатеп, ет оЉпез ЛУог1 етез „уогћегеИеа^еп Т.сћгегз" од Цимсена, пе може иматп пнтереса за нас. На трећем је месту прилог проФ. Руд. Хартмана из Хајлброна ,,2н ТасИиз апн. I, 10". Од четврте расправе „Баз Ртшр (1ег Ке1а1тШ" од Малера из Улма. у овој је свесци првп део : „1. Б1е НуроШезе с1ез гићепс1еи АШегз". Пета је расправица.:. „БМакИзсће Ветегкип§ гит КоттегеПзсћен Ве\уе1зе (1ез Разса18сћеп 8а12ез' ; од К. ХоФмана. После овога проФ. А. Штробел пз Штутгарта даје сппсак до сада објављене литературе о ученичким вожбањима из Физпке. Седма свеска допоси на првом месту расправу Р. Вагнера: „Сезреп81ег§1аиће ип<1 ЈепзеНзуогз^еПипдеп ће1 (1еп а11;еб(;еп Спесћеп". Пишчев разлог за обрађпвање ове теме впди се из речи, којима почиње своју расправу : „Човечанство је", тако је рекао један духовит Француз, „сас.ављено од мртвих и живих. Мртви су куд и камо многобројнији". Али зашто ми, упитаће нас, треба наше погледе да управимо баш на представе о смрти код старих Грка? Могли бисмо дабоме узети исто тако старе Егинћане, Месопотамце или Израиљце, па и Индијапце, па бисмо наишли на скоро. исту промену погледа и обичаја; јер и код ових је ствари, говорећи заједно са Хераклитом, све у вечитом току. Алп Грке ћемо с тога радо пзабратп, што се овде још смемо надатп, да можемо утврдити, којим су им путем дошли елементи овога дела њихове културе. Пре свега с номоћу Хомера. И код њега вреди правило, да човек може доиста заборавити својт нрошлост, али да је пнак увек носп са собом; јер у свакој епосп он је само ресултат и спајање свих ранијих времена". Писац најпре, уколико је то могућно према ресултатима науке о језику и антрополошке науке, укратко показује нотребне обичаје код старих Индогерманаца и у најстарије па онда и у нозније грчко доба, затим веровања и представе Грка о другом светт и веровање у авети. У чланку „Ог<1епШсћег Тигп1ећгегкигз 1910 ш ЗШМдаП" говори Ј. Халер о том курсу, који је држан од 28. јула до 7. септембра 1910. године у државној гнмнастичкој згради у Штутгарту, и на који је позвано 30 наставника средњих, учитељских и народних школа из свих крајева земље. И ако неједнаки по годинама, они су се сви озбиљно и својскп