Prosvetni glasnik

ИАСТАВА II КУЛТУРА

187

одабере и правилно обради, може толико корисно бити, колико имамо и праваца васпитања. Што је Српски језик у осн. шкоди, то је читање у настави Срп. језика. „ Читање је најмоКније ередство за самообразовање и даље усавргиавање. " Научити децу читати јесте један од најважнијих задатака осн. шкоде. Читање је потребно, да би ученици могди сами утврђивати и проширивати стечено знање. А да би овог утврђивања и проширивања знања могдо бити, потребно је, да се зна читати и да се уке читати. Није .једно исто знати и умети. Знати читати, значи: тачно и лепо прочитати оно, што је написано ил.и наштампано, а умети читати, значи: разумети оно, што је прочитано. Знање и умење треба да су крајње мете у свакоме наставноме раду. Па кад читање има тако важну улогу у настави Срп. језика, а ова у целокупној настави осн. школе, то читању треба поклонити и највећу пажњу, а не губити се у ситницама, лажним идеалима, ногрешним правцима и т д., те важност читања запостављати другим наставним предметима. Свакоме учењу мора да предходи чисто емпиричка припрема: и тек, пошто се нагомила прилична количина обичнога посматрања, треба да почне радња разума или шпекулативно мишљење. Зато и пре почетка давања наставе из читања и писања долази приарема као веома потребна психолошка подлога. Посматрањем конкретних предмета и вођењем разговора о њима развија се код деце пажња, мишљење, Фантазија и интерес за саму наставу. Дете на тај начин постаје пажљиво, школу и учитеља почне волети и почне му се развијати поуздање у своју моћ учења. •Један од најпростијих, али у исто време и најприроднијих наставних облика, у коме се наставна грађа даје ученику, то је изношење и посматрање самога предмета. Овим радом, најкраћим а најпоузданијим путем. добива ученик представу о ономе, са чим хоћемо да га упознамо. На овај начин ученик једним погледом може добити бољу и јаснију представу, но што бисмо је могли створити многим и многим пробраним речима. При овоме наставноме раду — посматрању неког предмета — не ради само чуло вида; но, према приликама, њему прилазе у помоћ и друга чула. Што буде више чула при посматрању у активи, то ће се и представа посматраног предмета живље и јасније представљати у свести. Ова врста наставнога рада — посматрање — највише се употребљава овде у припремном делу елементарне наставе. Као у свакоме наставноме раду, тако и у изношењу и ппсматрању појединих нарочито изабраних предмета мора бити неке поступности. Тако: пред ученике треба у почетку износити простије и занимљивије ствари, а поеле сложеније ; најпре предмете, па после моделе и напослетку слике. 13*