Prosvetni glasnik

186

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

диву како да га методски што боље обради. Испит није зато да намерно ствара тешкоће, већ да кандидат на њему покаже достигнуту способност за рад. Треба дакле припрему за практично иредаваље да израђују кандидати пред комисијом; да им се даде довољно времена да спреме потребна наставна средства за рад и онда да држе предаваља, после којих додази дискусија из које ће да се види укупна педагошка спрема кандидатова (4.1. 25. Правила). Тек после ове дискусије ваља да се даје оцена строго у смислу чл. 26. Правила о овом испиту. * По моме мишљењу реФорма ирактичног учитељског испита требало би за сад да буде у овом смислу и у овом облику. Износим ове напомене и предлоге у најбољој намери с надом да неће и од сад ружно мислити о овом испиту нико од оних који су до- сад били према њему нерасположени, и да неће осуђивати министарство просвете и за оно што оно чини у најбољој намери у интересу школе и просвете. Нека сваки суди, али само право. Љуб. М. Иротнћ.

ЈЕДАН ПРИЛОГ МЕТОДИЦИ ОРПСКОГА ЈЕЗИКА

Читање у основној шкоди. Важност и задатак; ириирема за читање и иисање — чулна нанастава; ирва настава читања и иисања: читање. Вредност појединих наставних предмета цени се по томе, колико је кадар ко.ји од њих допринети остварењу највишег васпитног циља човековог — образовање јаке моралне воље. Воља има у себи два главна елемента: убеђење и постунање. Прво се поетиже знањем, а друго интересовањем, које треба да је многострано. А пошто настава из Српскога језика буди код васпитаника многострано интересовање, то излази, да ова настава и свестрано образује ученике и зато учење Срп. језика (матерњег) треба сматрати као један од главних задатака народне школе, јер се овом наставом највише доприноси остварењу главног васпитног циља. Без знања свога матерњег језика васпитаници не могу имати љубави према своме народу, нити без њега могу проучавати прошлост свога народа. Знање свога језика отвара им пут за даље усавршавање и самообразовање. Знање Срп. језика, ако се градиво савесно