Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУДТУРА

189

су се извежбала, да могу реченицу раставити на речи, речи на сдогове и ове на гласове и. пошто су се оспособила, да путем синтезе слажу гласове у слогове, слогове у речи и ове у реченице и, на]гослетку, кад су извежбала руку цртањем линија, које ће бити саставни делови појединих слова — онда тек треба прећи на читање у вези са писањем. Одмах у почетку овога посла — првог читања и писања — треба обратити пажњу на ово: а) Треба се старати да ученици потпуно појме разлику између предмета о коме је вођен разговор. његове слике и његовог имена, тлредмет, сшка, реч. б) Мора се увек реч, — која означава име предмета о коме је се разговор водио, а који је с нарочитим циљем изабрат, — анализирати на гласове, како би се потребни глас што вииге исиољио од осталих: а по том да се гласовИ опет сиоје у реч. Ово треба урадити са више згодних реченица у којима ће се речи почињати или свршавати дотичним гласом. Што се буде више примера употребило, то ће се јасније одво.јити, разликовати и уочити потребни глас. в) Треба нарочиту пажњу обратити и гледати, да свако дете запамти слику — Фигуру тога новога гласа и да се та слика — слово — веже за његово име — глас; — слика, слово, глас. Деца су у припреми већ научила потребне црте онога слова, које хоћемо да добијемо и сада учитељ на табли повлачи те црте, а ученици их именују. После овога учитељ те црте по такту спо.ји на табли и каже име тога слова Сад настаје посматрање тога новога слова и поређење са познатим словима. За тим ученици још неколико пута именују редом саставне нрте тога слова, траже га на словарици и саставља.ју сами поједине речи. После тога ученици нађу то слово у Буквару и праве разлику између писаног, курзива и тптампаног, а за тим читају речи и реченице испод тога слова. При овоме читању учитељ треба да има на уму нарочито уздржљнвост, те да се чува излишног помагања; већ нека сваки сам чита и своје грешке сам исправља. При читању учитељ чешће пита: шта се каже у којој реченици и шта значи која реч. Тиме ће се ученици одиах у почетку почети навикавати, да мисле о ономе што читају, да то треба да разумеју. На тај начин развија се интересовање и удара темељ логичком читању. г) Пошто се све иређе на изнесени начин ваља пристуиити писању — прво на табли, а по том на таблицама. Прво пише сам учитељ на таблу и по такту, а за тим ученици на таблицама по такту. После овога треба извесги 3—4 ученика, да пишу то слово на табли по такту