Prosvetni glasnik

192

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

чистоћи, раду, истини, уредиости и т. д. У остадом, иису знања за то, да се само као мртва количина унесу у душу, већ да је оплемењују, да изазивају нове појмове, да развијају моћи расуђивања, размишљања, стварања и т. д. Да деца постигну добро читање тј., да могу тачно, течно и леао читати потребноје, — поред упознавања деце са садржином, поред поправљања, поред разноврсних узгредних поука. — чешће вежбање свих ученика у гласном читању. Може некоме овакав рад изгледати застарео иди неметодичан; али. ја мислим, да је он веома потребан. Читање је вештина, а свака се вештина постиже вежбањем. Што су вежбања разноврснија, успех је сигурнији. И зато ја мислим, да је добро да деца чешће задати чданак читају у школи: свако дете за себе, а сва заједно и на глас. У овоме начину читања постоји скрпвен успех лепога читања. Често вежбање у гласноме читању „доми језик", постиже се течније и лепше читање, а тиме се долази и до лепшега и чистијега говорења. После некодико оваквих вежбања увериће се сваки учитељ, да деца читају живље и дешпе. При читању мора се учитељ постарати, да ниједан појам не остане деци нејасан и да опет неки појам грешно не схвате, зато је потребно неразумљиве и нејасне појмове деФинисати. Ади, деФиниција неког појма само ће онда имати стварне важности за ученике, кад је иостада из очигледних ијасних представа; дакде, кад је она конкретан израз онога, што је ученик путем сазнања добио и сам нашао. С тога се увек мора ићи од конкретних представа ка апстракцији. ДеФиниција у строгоме смислу не сме и не може имати места у осн. шкоди, него само као јасно издагање и тумачење. Ту долази објашњавање ствари, а то је веома важан посао. Тумачење речи не сме се нигде пропустити, ово је потребно нарочито с тога, што у читанкама има увек доста израза, који су деци непознати. Тумачење иди објашњавање непознатих речи, може се вршити у гдавноме на два начина. Први је начин замењивање непознате речи каквом обичном и више познатом речју, која има исто значење. Други је начин, где се тумачи и објашњава описивањем. Нарочито је потребно тумачење Фигуларних израза. Учитељ при овоме послу мора добро познавати снагу схватања својих ученика, те да не остане необјашњено оно, што је неразумљиво, нити пак да се објашњава оно што .је иознато и разумљиво. Исто тако учитељ имајући у виду наставно градиво и моћ схватања својих ученика знаће, кад му треба при тумачењу употребити синтетички а кад анадитички обдик. Лепоме читању много ће припомоћи читање наших народних иесама. У име промене рада, нека учитељ прочита деци по коју лепу народну песму са што може лепшим и правиднијим начином. Децу ће одмах изненадити разлика између њиховог и учитељевог читања, па