Prosvetni glasnik

НАСТАВА Ц КУЛТУРА

193

ће ее старати, да своје читање што више поправе, што више приближе учитељевом читању. Сем тога ово читање имаће и естетичког и моралног утицаја иа децу. Такво читање иодесних народних песама толико децу узбуђује. да их држи у веома затегнутој пажњи. Сваки чланак треба увек прво што лепше да прочита сам учитељ. а, одмах после учитељевог читања да читају неколико најбољих ђака па за. овим и дошији. Много ће помоћи поправци читања код слабих ученика, ако пре сваког лошијег ученика чита који од бољих. А тако исто и правилном изговарању речи помоћи ће ако чита прво онај. који правидно изговара и акцентира речи, па после њега. који је у томе слабији (Ово би се нарочито могло ирепоручити за школу на Дун. Крају у Београду). Овим начином читања развија се нагон иодражавања, а он је врло важан ири учењу читања, говора и декламовања. При читању учитељ се мора нарочито чувати излишног иомагања. Кад се ученици у почетку упуте како треба. онда ће они правилно и лепо читати без учитељевог помагања. Па, ако где и погреше, они навикнути на пажљивост, осете и сами своју грешку и одмах је сами исправљају. А ако се деца навикну на учитељево помагање, она га увек очекују и равнодушно примају и почну осећати потребу тога помагања. Ломагање је штетно и зато треба тражити од ученика, да сами своје грешке исирављају. При читању треба пазити и децу навикавати да читају обичним ариродним својим гласом, дижући и спуштајући где и како треба, а не дати им да вичу нити пак да шапућу. Исто тако чувати се монотоног читања ■— „певања" — јер та навика не само што је ружна, већ се и веома тешко одвикава. Где се деца навикну на оваково читање, ту не може бити ни помена о лепоме читању. Тако исто читање не сме бити ни сувише сиоро ни сувише брзо, јер и у једном и другом случају тешко се схвата значај прочитаних мисли. Правилност и лепота читања зависи много и од познавања и стајања код реченичних знакова. а без тога не може се ни садржина разумети. Дим. Лауновић. учитељ.

КАКО ДА УЧШШШ УЧЕНЖКЕ ПАЖЉИВИМ? Дечја пажња У дечјој пажњи удео објекта обично је значајнији, док је удео субјекта често врло слаб. Дечја пажња готово је искључиво изазвана осећајним подстицајима. Сви га објекти изненађују, привлаче, обујимју. Оно „са сваке