Prosvetni glasnik

202

ПГОСВЕТНИ Г.1АСНПК

разних делова иомаже аперцептивни ход духа. Метода тако смишљеног ексиозеа, то је математичка демонстрација таква као демонстрација какве геометријске теореме; свака идеја проистиче из претходне и доводи ону која иде за њом; веза је поступна, по потреби. Кад је композиција смишљена, кад је учвршћен план као органска целина, тада се потпомаже аперцепција, тада је пажња обезбеђена. Но, ако идеје иду једне за другим без икакве везе, ако су оне једне према другима противподожене без удруживања, дух је растројен и пажње нема. Непотробно је такође рећи да задржавања, одступања с правог пута, приче или .гепе речи које се умећу у лекцију под изговором да одморе, збуњују аперцепцију и ометају пажњу: треба ићи право циљу најкраћимпутем. Брб.вање и торокање је најопасниЈИ непријатељ наставе. 3) Прииремање иотоњих аиерцеиција — Свака лекција посматрана сама за себе потпуна је целина, али она је такође, у исто доба, одломак целине, она се увлачи у целину и према ономе, што она треба да се веже за лекције које су јој претходиле, она исто тако треба да припреми оне лекције, које ће доћи за њом. Потребно је у свакој прилици, везати непознато с познатим, водећи рачуна о прошлости нашег ученика; но исто је тако добро погледати, уочити и његову будућност, и групишући идеје имати у перспективи нова груписања. Учећи децу „функцијама" тела човечјег, припремите пут за игијенске прописе и знања, што ће доћи доцније. Об.јасните унапред политичку или економску геограФију каквог предела, ослањајући се притом на извесне одлике његове Физичке геограФије. Мислите на последице постављајући принципе и у претходном, припремном раду поставите основицу закључака. Данашњој настави потребно је да припреми сутрашњу, у коју ће и она ући. „Оно што је усамљено без икакве је вредности". 4) Концентрација вежбања. Разноликост у јединству — Пажња (као свест) непрекидна је само по спољашњости; она се врши непрекидно: укратко, она живи и траје под погодбом да се предмет мења. То је исто оно што и ватра од сламе коју треба непрекидно потпаљивати. Апеолутна пажња, пажња без одмора, без „осцилације", није ништа друго до занесеност, екстаза, то је иолумртво стање. Али, ако будете, да бисте заголицали пажњу, непрекидно мењали предмет, тада ћете угрозити аперцепцију и исцрнећете пажњу овим непрекидним мењањима. Постижете успех супротан вашој намери. Потребна разноликост треба да буде ностигнута не растурањем по многобројним предметима, показаним једновремено или сукцесивно, већ концентрацијом на једном истом предмету, који ће бити проучен са разних тачака. „Градиво' - остаје исто, само се разликују његови изгледи. Објект може имати стотину лица, конексне сугестије следују без устремљивања и на тај начин интересовање се непрекидно обнавља и учвршћује. „Погодба згпе циа поп да се пажња одржи, вели