Prosvetni glasnik

ИАОТАВА Н КУЛТУРА

289

ггвоватЂ, итд. с ; иди: ... .оставллтћ на расужеше читателш которое (мжћше) ... оиђ .. . иринатв самт> похочетЂ". Орфедин даље говори о имену часопиеа, распореду његову, ру•брикама, начину излажења, регистру (стр. 13—15), о чем Мидер не говори (само на крају узгред помиње да ће лист излазити месечно); те ствари, као што је већ раније примећено, ОрФедин је био удесио но обрасцу руског часописа, колико је могао. Напослетку, ОрФелин се извињава за своје слабе силе и ободрава своје сараднике нека пишу и нреводе, колико ко уме и може, а што се погрешака тиче, нека сваки има на уму ово правило: „Погрћшностш научаемд" (стр. 15—16). Тако скромна завршетка нема у Милера, и он припада чисто нашем писцу. Овде онде у том последњем пасажу дотиче се која идеја из Милерова предговора; тако она о поправљању састава сарадничких (стр. 16), или она о потреби превођења. Ми смо овим поредили, алинеју по алинеју, ОрФелинов предговор према Милеровом, и видели да је наш писац свој састав потпуно према руском израдно, све главне мисли и речи његове узео, одбацујући све што је сноредно и локално (Милер нпр. помиње царицу Катарину), и управо узео руски састав као подлогу свом и раширио га и нрекројио према својој потреби. Орфелинов предговор у ствари је само иредговор Милеров прерађен према нашим приликама. Навле Поновић.

ЂАЧКА САМОУБИЈСТВА

У Берлину је ту недавно кроз Један озбиљан психонедагошки консилијум праснула једна веома занимљива комика. Поводом једног конкретног случаја, једног ђачког самоубијства у горњој гимназији, сазват је био збор ђачких родитеља, ироФесора и школских лекара. Поједини наставници имали су пре тога да промотре п прибележе што више и што поузданијих сгатистичких података о сличним догађајима по свима већим и културнијим европским државама за последњих 30 година. Бурно и велегласно је започела дискуеија, и већ се кренуо талас родитељског огорчења и срџбе на модерну и реФормисану школу, кад се одједаред подигоше реФеренти и прочиташе неочекивани извештај да европска статистика ученичких самоубијстава за свих задњих 30 година стоји приближно на истој мери. ЦиФре су доказивале да је у појединим државама и у појединим годинама било одступања и у добром и у рђавом смислу, али је то ва20 *