Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

ЗОб

141. Збор (10. октобра 1908. год.) 1. Др. Овет. Радовановић приказује проФид који је откривеи приликом копаља темеља за сеизмолошку станицу Геодошког Завода на Ташмајдану. 2. п. С. Павловић приказује своју расправу „КогаН \ћ АгидотеЛИегапзкШ з1ојета и 8гМј1", која је штампана у 175. књ. Е,ас1а југослов. Академије Знаности и Умјетности ове год. у Загребу. „У њој су наведене коралске врсте из осам места у Србији. Констатовано је 10 родова са 14 врста. На крају додата је таблида у коју су унети и обдици некодиких локадности из Аустро-Угарске монархије. На основи упоређења могу се извести ови закључци: 1) Највећим бројем врста и радова карактерише се Дубоки Поток у атару седа Трњана у крајинском округу, 2) Фауна ове докадности највише се подудара са корадском Фауном из Ердеља; 3) посде трњанског Д. Потока долази Раковица, премда богаство њено ваља држати више као последицу чешћих излета и пребирања, него што је случај и на једном месту у Србији. У погледу корада. слаже се највише са Во.јидовом, а са обзиром опет на страна места изједначује се са ГајнФареном и ЕнценоФелдом као што је и с њиховим мекушцима; 4) Баденским дубинским творевинама одговарају слојеви пдаве глине код Црквишта у Вишњици. Најзад, ваља поменуги. сви закључди изведени на основи коралске Фауне подударају се са закључцима добивеним ироучавањем мекушаца и ФораминиФера". 3. Др. В. Е. Петковић излаже саонштење о сенонским слојевима на Гучеву: Приликом једнодневне екскурзије на Гучеву, јуда 1907. год., имао сам прилике да прикупим приличну збирку Фосила, на основи које се може не само потврдити Жујовићево (Геодогија Србије, I, стр. 294) мишљење да је на Гучеву развијена горња Креда, већ и с поузданошћу утврдити да највећи део њихов припада Садону. Проматрања сам почео од брда Граца, које је састављено од бедог, врдо дапоровитог кречњака без икаквих Фосила. У потоку Верегу иснод Граца, код Драгића воденице, Кречњак је пдав, песковит, са зрнима пирита. Поређан је у нејасне банке. У једноме каменодому слојеви, дебеди око 0,50 м., падају благо ка И., а мало навише бдаго На С.; јасноје да ту постоји раселина. Уз поток идући наилази се понова на беличает и доста једар кречњак у коме се находе Фрагменти од неких крупних шкољака (Ор1геа теб1си1ап8 ?). Изнад Драгића воденице, код Мидетине куће, сдојеви пдавог, врдо песковитог дапора насдагани су у врдо танке сдојиће. С њима су наизменично поређани банци (1—2 дм. дебљине) сивог и прљавог, вапновитог пешчара, а сви су покривени .Дебелим банцима сивог, грудвастог, нечистог, иесковитог иди даиоро21 *