Prosvetni glasnik

прикдзи и оцене

317

их .једно према другом веже уговор за све време храјања шегртства; да се ио свршеном шегртству издају уверења која ће имати једини циљ да ослободе уговорачке стране њихових обавеза; да буду установљени шегртски исинти после којих ће се издавати дипломе којима је циљ да констатују проФес .ионадиу сиособност дечју ; да уговор о шегртству забрани газди да шегрта специјализира у једној грани индустрије и да га папротив обвеже и натера да упути шегрта да ради једно за другим у свима гранама. Остаје носле овако лепих жеља о шегртству да се регулише пптање о томе: колико шегрта мора бити у сваком пндустријском предузећу и о надзору над тим шегртима. — Овим законом надају се да ће се увелико побољшати стање Француског стручног радника, и да ће се спречити притицај са стране. који им задаје прилично страха. Преглед аедагошких књига — СћаНеа Сћа1оо1 — Писац овога чланка. пробрао је неколико, но њему, најважнијих педагошких дела, и приказао их је на 17 страна. Приказана дела ова су: 6. Шсћагс1, РМа.додхе ехрептеп1а1е (ВЉПокћецие (1е р8усћо1о§1е аррНциее рићПее зоиз 1а (ПгесМоп Ди Б-г Тои1оизе), 1911, Бот, 322 р. Рапбо1 ек МагИп, 1.е$ РовГиШз д.е 1а рб&адодге, 1911, А1сап, 188 р. М-11е Би§аг<1, 1ЈЕко1иНоп соп1ге 1'еДисаИоп, 1910, Насћеие, 117 р. 1Муо1уе, КаИопаИзте е1 1гатНоп, 1910, А1сап, 180 р — \Уа§пег, Раг 1е ЗоиНге, 1910, НасћеМе, 302 р. — Аћће МосдиШоп, 1ЈАН Л'е1ге ип ћотте, 1911, В1ои<1 е! С-Је, 468 р — Ро1Гзоп, I,а Со-еЛисаНоп, 1911. РаиИп, 279 р. — ПећуаШе, 1,а СћаШагз МисаГеиг, 1911, А1сап, 225 р. Вогпесдие еЉ Ие^еуге, Воиззеаи, ЗорМе ои 1а {етте, 1909, ВегИп, "\\ Т е1(1тапи, 179 р. — Вгетои!;, Еес1игез с1е реб.адод1е ргаИдие, 1911, Бе1а§гауе, 572 р. — Б-гз РћШрре е! Раи1-Воисоиг, 1/ЕАиса.иоп Аез апогтаих, 1910, А1сап, 209 р. — Б-г ВгГ(1ои, 1ЈЕб,асаИоп сЈез зепИтепГз, 1911, Бо1п, 400 р. — В-г 6ћ1 (Иопе8си, Мо&ете рМадодгвсће 81готипдеп т Ргапћге1сћ, 1910, Рапдепзака, Веуег, 193 р. — М. "УУипсИ, РгоШете Лег Уо1ћег<рзусћо1одге, 1911, Ре1р21§, ЛУ1е§ап<1, 120 р. — Иа 1пб(;гисс1бп рпћИса рптапа еп 1а КерићПса Опеп1а1 <1е1 ХЈгидиау, 1911, Моп1еу1(1оо, Вапе1го. — Са1а1о§ие <1и та!епе1 8со1а1ге (1ап8 1а КерићН^ие опеп1;а1е Ле ГХЈги^иау, 1910, Њхб,. О неколиким слободним средњим школама у Швајцарској Ап(1ге Магсегои — У последње време критика је врло оштра ирема службеном програму у васпитању. Такав се глас чује готово свуда у: Енглеској, Сједпњеним Државама, Француској, Швајцарској. Свуда се по тим земљама тврди: службена настава, службено васпитање, и сувише заузето интелектуалном културом, занемарује у исто доба моралпо васпигање, ма да је уосталом прва нераздвојна од друге кад се хоће да има усиеха у другој. Учињенп су покушаји нарочито у Сједињеним Државама и Енглеској, да се створе школске институције у којима не би било погрешака које су запажене код државних установа. Ове нове школе, означаване као нове, већином су у пољу, тачно због тога да би под добрим погодбама доиустиле одавање спорту и физичким радовима који се сматрају као нераздвојни при Формацији карактера. И у Швајцарској пма већ неколико таквпх установа: у ОћегМгсћ-у, 01апззед-у, СћаМ§пег<Пе-у, СћаШу зиг Еаизапе и Носћа1ртез Бусеит у 2иог-у. II овим школама је циљ да попуне оне иразнине које ствара службена настава. „Стварање ове школе, вели директор из Оћегкксћ-а, потекло је из осећања несавршенства које може запазити и нестручно око код службених школа. Нашој је школи циљ да замени иреоптерећеност под којом