Prosvetni glasnik

596

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

канску природу области од Етне до Фдегрејских Поља. Узрок потреса и вулкана и он приписује иетровима који из дубине наваљују. Потреси су јачи пре но што се вулкани отворе; вулканн су дакле „вентили сигурности"; под тим је именом у модерно доба нуштена као новз једна још Страбонова идеја. И Страбон је наводио примере великих и локалних улегања земље, при којима су, по некада, читаве насеобине у море тонуле. Издизања, сурвавања и друге промене на површини приписивао је трусовима, веровао је да су трусови, унутарњи ветрови, и осцилагшја земљишта, узрок што је један нредео час. под водом час на суву. Осцилацијама земљишта оп је објашњавао и Факт гато се слојеви са морским шкољкама налазе на високим бреговима и далеко од мора. И тако је он, проматрањем савремених процеса на земљи покушавао да објасни промене. које су се у далекој прошлости на њој извршиле. Ова мисао постала је основна, полазна динамичној Геологији тек у модерноме добу науке. Сенека (осуђен на смрт у 65 г. после X.) је пред крај живота свога издао дело о Природним аитањима у коме се овај велики философ и трагичар показао н као понајтачнији проматрач природних појава. Он је дао први детаљни опис јсднога земљотреса (поводом труса у Кампанији од 5 Фебруара 63 год.). Узрок овим потресима долази од стропоштавања подземннх пештера или од наглог покрета накупљених гасова. При трусу се пемља тресе или горе-доле (зиссазго) или таласаво (гпсМпаИоп), а може бити и дрхтаво, што зависи од разних узрока. Трести се може сваки део земље, али су трусови локални. — И вулканске ерупције настају услед продирања на површину подземнога ветра и запаљивих гасова; то су само појачане појаве земљотреса. Вулкани су канали од локалних огњишта до површине. Еруптивни црни облак је од пепела, из овога, а не из облака водене паре, севају муње и треште громови. Набрајајући живе вулкане не помиње Везув, који ће се тек доцније отворити. Сенека је разлагао и о циркулацији надземне и подземне воде, о растварању и разривању земље, о стварању наноса и делта. За кишницу вели да не понире дубоко у земљу; у дубинама су „живе воде" од искони. Тачност проматрања и оштроумност Сенеке крунисана је и његовим уверењем да у Природи ништа не бива по ћуди променљивој каквога Божанства; всћ све, како ово што се види на површини, тако и оно што је скривено у подземним дубинама, подлежи непроменљивим законима. Најзад ћемо поменути Плинија Старијег и ако је он био полихистор и компилатор. У његовој Јестаственици налази се опис и класификација метала и камења; опис вулкана, трусова и неких непоуз-