Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

597

даних окаменотина. Нов је у љега само опис неких нових острва као што су: Делос, Родос, АнаФа. Тера, Теранија и т. д. У тежњи да из ближе проматра прву историску ерупдију Везува, која се десила 79 годинв; искрцао се на његово подножје н погинуо. Он је, дакле, био први мученик за геолошку науку, јер проиаст Емпедокла у %'ратеру Етне (432 год. пре Хр.) није поуздано доказана. Трагичну смрт Плинија и онис ондашње ерупције Везува описао је његов синовац Плиннје Жлађи, у једноме писму које је већ доста популарисано. Ако се обазремо на стање геолошкога знања код старих Грка и Римљана, видећемо, да се тада већ започело познавање трусова, вулкана, померање обала, камења и окаменотина. Али су проматрања више споредна, случајна, без методе, без збирака; тако да се може слободно рећи да права Геологија још не постоји. Најважнији закључци тадашњих опажања и размишљања могу се овако представити: 1. Земља се непрестано мења; главни агенти промена на њој јесу вода и ватра. 2. Поједине области периодно су час под морем час на суву. 3. Подземне силе издижу острва у морима и иланине на земљи. 4. ПетреФакти су може бити порекла животињскога. Некима се ово може учинити да је мало, нарочито с погледом на то, што су грчки и римски мислиоци били многобројни, што су се одликовали на свима пољима умнога рада, на пољу ФилосоФи .је, књижевности, уметности па и у нским егзактним наукама као што су Зоологија, Ботаника, Медицина. Д'Аршијак мисли да је у римско доба више било развијено осећање за философију и поезију, а мање воље и дара за непосредно проматрање природе, а да Јелини, и ако су овога дара имали, нису га могли на своме земљишту успешно применити: „Грчка није могла бити колевка Геологије, јер нигде у њој земни слојеви не показују онај правилни и симетрични размештај, који је у Западној Европи открио, на и то много позније, њихову праву хронологију". 1 Наука о развићу земљине коре, морала је дакле остати на оној претиоставци о периодноме смењивању мора и копна у појединим областима. Али се мора признати, да су претпоставке класичних аутора далеко одмакле од претпоставака из легендарнога доба, јер су осниване на ироматрањима, истинским догађајима и на прилично зреломе размишљању. А ако се збир грчкога и римскога знања и мишљења упореди са збиром истога у следећим временима, онда се мора признати, да тај збир није баш ни мали, јер је у та два класична народа у пет

1 А. п'АгсМас: ЈпЂгоЛисМст а Ге1ис1е <1е 1а Ра16оп1;о1о§1е з4га(;1§гарћ1дие. Тоте ргегшег. р. 12. Рапз Е\ 8ао5 7 . 1864.