Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

609

нсстају од старости. — Сузбија се теорија катастроФа. — Описују се ву .1канске стене у Средњој и Јужној Итадији при чему се опажа да је Броки постепено прешао у табор вудканиста, који су превдађивади међ геолозима у Француској и Енгдеској. Из претходнога се издагања впди да су многобројне и тачне <'иде чињенице и закључци, које су талијански геодози унеди у геолошку науку. Њима се мора признати, да су учинили много и да су много доброга они први започели; они су дади науци оно што су видеди, дакле, све оно што су могди дати као поуздано. V Развиће Геодогије у Незгачкој. У Немачкој су се раденици на Геодогији и позније јавиди и мање их је било на броју но у Итадији. Ади ће зато Немачка у свакој Фази развића и у свакој сФери рада даги бар но једно име, које ће се чути на далеко. Већ у првој Фазп рашчудо се име саксонца Георга Бауера Агрикоде (1490—1555), који је био велики енциклопедисга свога доба, декар, минералог, хемичар, рудар, геодог, и историчар. Немци су га назвади „диком Немачке" и „оцем Минералогије". Он је написао неколико књига са систематским описом минерада, земаља, конкрецпја, метада и степа, излажући њихове спољне и Физичко-хемиске особино, лежишта у природи и употребу. Његова, класиФикација предмета, једна од најстаријих, употребљавада се врдо дуго. Он је израдио немачку терминологију 1 за рударство, у комс су, до њега употребљавани поглавито словенски изрази. — Писао је и о петреФактима, али их није добро разумевао; амоните, бсдемните и зубе ајкуда сматрао је као конкреције из воде; окамењено дрвеће, кости и рибе и биљке држао је за организме ирожете неким „каменим соком", чиме се истини почео приближавати. Што праву природу Фосила није схватио Фогедсанг извињава ретким наласцима Фосида у рударскомс пределу, који је састављен махом од кристаластих стена, а далеко од мора у коме има животпња за упоређењс са Фосилима. У томе ногдеду напреднији је у неколико био његов савременик, Цирижанин Конрад Геснер (1516—1565.) који је био такође многоучен. Као декар и зоодог наиисао је иет књига Историје животиња; а за нашу науку засдужним се учинио првом идустрованом књигом о петреФактима (1565). Од ових је неке сматрао да су окамењени

1 Узгред ггапомињем да је он обновио Пллнијево име базалта, за црне нризматичке стене, које је видео на много места у Немачкој.