Prosvetni glasnik

610

ПРОСВЕТНИ Г.1АСШГК

остаци негдашњих лЈивотиња, а друге да је природа могла створитн директно, анорганскии процесима. У ДРУгој Фази сјаји нме Фи.шсоФа и математичара Лајбннца (1646—1776), ко.ји је печат свога генија остављао на свакоме иредмету кога се дотицао. Међ разним областима људскога умовања био је и проблем о пореклу и најстаријоЈ историји наше земље; о њему је он изнео назоре који се у главноме и данас засгупају. Извод тога резоновања наштампао је 1693, а опширно му дело Рго1ов'аеа илн формација земље и шне револуције наштампано јс нослс његове смрти. (1749 г.) Лајбниц је своју Космологију наслонио на Декартову, о чему ћемо се моћи доцније уверити. Он је, као и Декарт, замишљао, да .је наша планета у почетку била зажарена, уеијана, растопљена кугла, па се после непрестано хладила и скупљала. Услед хлађењм на површини је постајала груба стакласта и шљакаста кора, чији је један део представљен у примитивним, крисгаластим стенама, као што су гранит и гнајс. На расхлађену кору, која је престала бити врела и свегла, кондензовала се водена пара из атмосФере и створила океан, чнја је вода, растварајући сланс и друге делове коре, постала слана. Како је дебљина коре бивала све већа, то су се ири њено.ј консолидацији стварале огромне гауиљине, у које се повргаина спугатала те стварага удолине, док су други солиднији делови остајали на виснни у виду брегова. А када се кора саламала, услед тежине или гасних експлозија, настајале су велике поплаве од страее мора, при чему се миого земне понршине здробило; а од те дробиве многе седиментарне Формације нагомилале се онда, када се узбуркане воде смирише. На тај се начин изглед земље вишс пута обнављао, више се нових слојева наизменично сгварало, док није наступила равнотежа и сталносг. Стварању чврсте земљине коре доириносе, дакле, по Лајбницу, две врстс геолоигких узрока: прво, унутарње тонло језгро из кога нотичу пирогене стене, и друго: воде на новршини којс земљу дробе и нове слојеве граде. — Земљотресе и вулкане као да доводи у завиеност од унутарње тоилоте; али се пс одриче од старога схватања, да има локалних нодземних ножара, тамо где су нагомилане- горљпве материјс, као гато су камени угаљ. сумпор, наФта. Велики део књиге Рго^одаеа посвећен је да расправи питања о органскнм остацима у ссднментарним Формацијама. Зубс и косги фосилних риба изједначио је Лајбниц са зубима н костима живих риба. Насликао је више амоиита и белемнита, застунајући одлучно мишљење, да су ови и други фосили пореклом од животиња. Неверницима, који се питају: зашто многе окаменотине немају сличних парннка међ садаптњим створовнма. Ла.јбпип, одговара: да јопг нису изучене дубинс океана. нити животиње Новог Света. „А, зар се не молге и иретпо-