Prosvetni glasnik

«96

ЦГОСВЕТНП ГДАСНИК

Тај реФерат гдаси: Главном Просветном Савету, На захтев од 19. сеш. 1911. год. СВр. 167 част наи је поднети своје мишљење о рукоппсу г. Миливоја Добросављевића, проФесора, Физива за III раз. гимназија и реалака и за учитељске шкоде. Према својој намени ова несумњиво ексиеери.чнтална Физика има тај основни недостатак, да је потпуно неексшериментална. Огледе, који морају бити база за извођење физичких закона, писац је скоро потпуно заиемарио ; јер се , по његовом мишљењу, физика служи огледима зато, да овери и утврди тачност и исиравност својих закона. На тај начин дата им је споредна важност, ма да се тек експериментом може добити нешто стварно и ново. При прегледању рукописа нашди смо око двадесет огледа и то тако наглашених или са тумачењем, које ученици и при најбољој вољи не могу схватити, тим пре што нису проираћени подесним сликама. Пааче је писац чисто вербалан и на доста места као доказ аукторитативно саопштенпх физичких закона треба да послуже чешће употребљене Фразе: лако се може доказати; математичкп се доказује; геометријском се конструвцнјом изводи; лако се уверавамо огледом, а при том нити се доказује, нити геометријски изводи, нити оглед описује. Исто тако врло је мало обраћено пажње важном помоћном средству — сликама, које пажљиво пробране п описане корисно служе за разумевање текста. Уз рукопис је приложено 24 слике свега н то без нарочитог избора, нпр. сем стрме равни и иолуге није унета слика ниједне друге машине, а опис им је такав, да ученици не могу разумети прпнцип Функционисања дотичне машине; сем пет слика (од којих три за магнетни спектар) нема другпх, које би илустровале описане огледе (у осталом, као што смо већ напоменули. огледа је врдо мало); што је још пнтересаатннје, у тексту се ретко помиње приложена слика, па и тада текст врло мало објашњава слику, а слика ни мало не помаже разумевању текста. Потребних примера пз живота и примена на живот има врло мало (нешто у механици. која је скоро најлошије обрађена и у електрицитету). Ограннчившп се дакле на чнст вербализам, писац на много места излаже чињенице врло тешким и неприступним стилом, упушта се у чудновата резоновања, која, кад су тачна, надмашују моћ схватања ученика III па и виших равреда. Примера ради довољно је прочитати само неколико првпх страна овог рукописа. Није реткост, да писац употребљује термине н појмове без претходне и неизоставне деФИницнје и тумачења или уз обећање да ће се о том накнадно говорити и дати објашњење (па се као што је случај са хитцем то у опште не учини); а по где што се позива на ствар, о којој није раније говорено (нпр. код стрме равни позивање на разлагање сила). Излагање је често конфузно и расплинуто (нпр. о хидростатском притиску, оптичким инструментима и т. д.) Оно, што се ни у ком случају не може дозволити у једном уџбенику—нетачно изложени закони п појмови — налази се такође у овом рукопису. Идентификујући функционалност са пропорционалношћу, ппсац саопштава нетачне законе (иапр. о шеталици; да је дужина пропоционална са временом клаћења?!; о затегнутим жицама, свиралама и т. д). Од тог одступа једино при квантитативном изражавању сила, али и ту пада у погрешку подводећи их све под Њутнов завон универсалне гравитације. Не упуштајући се у детаљније набрајање принципиједних погрешака истичемо нарочпто ово чудно тврђење пишчево; »ако се слободни крајевп споја бакар-цинк вежу једном металном жицом добиће се електрична схруја*. Тврђење, које не значи ништа друго него да је писац конструисао регреШит то1н1е, противно свакој логици и основном досад недемантованом принципу о консервацији енергије. Сваки од поменутих недостатака у овом рукоппсу био би већ по себи довољан да одлучи о неупотребљивости његовој. Према томе мишљења смо, да се овај рукопис не може ни у ком случају употребити као уџбеник. Београд, 7. Фебруара 1912. Главном Просветном Савету захвални на поверењу Максим Трпковић, проФ. Свет. М. Максимовић, проФ. Славко Т>. Милић, проф. III гимназ.