Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

707

нагађава о фосилним костима, које су овде онде налажене; а он је ирви почео износити тачне геолошке податке и изводити из њих вероватне закључке. По занату је био грнчар, па га је занат навео да брижљиво разматра разне земље и иредмете у њима. Године 1580 довршио је издање једног збира списа који носи назив: Чудни разговори о ирироди вода и извора, како ириродних тако и вештачких, о металима, о солима и солиштима, о камењу, о земљама, о ватри и емаљима; са многим другим изванредним тајнама ириродних ствари. Уз то иоука о лаиорима, врло иотребна онима који се баве агрикултуром све у дијалозима теорике и ирактике. Из богатих опажања о разноврсним предметима истаћи ћемо само најглавније геолошке ствари. — На супрот свима научницима онога доба Палиси је први у Паризу тврдио, да су Фосилне кости и шкољке остаци од правих животиња, које су негда живеле на месту налазишта; а не да су случајно ту Фигурисане или за време потопа довршене. Он је писао о силиФиковању дрвећа и гвожђевитим инфилтрацијама у водама, у којима има растворене силиције или гвожђа. — Описао је стене на брдима око Седана и ушћа Шаранте, у Арденима, Соасону и т. д. — Показао је како се сврдлима може бушити земља, да се дође до добре лапорњаче и до извора добрих вода, чиме је одредио правило за артеске бунаре а уједно дао основицу за стратиграфију. Б. Палиси био је заборављен све док знаменити Фонтнел није, 150 година доцније, обратио пажњу на његове сппсе, приказујући их Академији Наука. „Велики", 17 век, који је био тако плодоносан за књижевносг, прошао је јалово за позитивну геолошку науку у Француској. У првој половини 18 века неколико приложака за Палеонтологију дали су Геомир, Ан. Жисије и опат Соваж; али је за Геологију интереснији Талијамед или Разговори једног индискога философа са једним француским мисионаром о смањивању мора, о стварању Земље, о иореклу човека итд. који је спис де Маје наштампао 1735 г. — Овај је писац чувен као један од најстаријих претеча Дарвина. У Геологији он је исповедао да је Земља негда била сва опкољена морем, да се море поступно смањивало и још смањује, да су се у њему створили сви деловн земљине коре једно за другим и т. д. За доказ тога он је наводио врло многа оргинална проматрања о саставу и постанку талога крај садашњих морских обала, о особинама морскога дна, о делтама и морским струјама, о начину како у седименте доспевају остаци сувоземних и морских животиња и какве су сличности данашњих талога са слојевима у брдима и долинама; о постанку острва у Средземном Мору и нестанку старих градова у доливи Нила. — За стене старијих брегова тврдио је, да датирају из времена када је било мање