Prosvetni glasnik

710

11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Најзад, као иајважнија засдуга Гетара за Геологију мора ее навести његов налазак угашених вудкана у Средњој Фрацуској о чијој се природи дотде ни сањадо није. То су била брда Волвик, Пи де Дош, Мон Дор и многа друга. То је била нрва констатација угашених вудкана у Европи (1752). То је бидо јако оружје у табору вулканиста, који се неђ геолозима доцније Формиса. Али је Гетар, и не слутећи, помогао и будућој војсци неатуниста, јер он није веровао да јз базалт вулканскога иорекла, већдајекристалисао у воденом раствору. Овим тврђењем Гетар је претходио Вернеру, који ће из њега да направи главно убојно оружје за своју војску. Чудна је, давле. судбина Гетарова да је спремио оружја за обе зараћене војске геолога! Али то ни мало не умањује његову славу, што је Геологији у Француској поставио темеље: израдом нрвих геолошких карата, првим наласцима угашених вулкана, првим уважењем петреФаката као геолошких докумената, и поставком значаја нроцеса денудације за промењивање земље. Никола Демаре (1725—1815) утврдио је вулкански део Геологије својим детаљним штудијама угашених вулкана у Француској, картограФском представом њихових производа, првом деобом периода угашених вулкана, а највише првим геолошким доказима да су базалти вулканскога порекла. Ови су докази били тако убедљиви да су ово његово мишљење ирихватили Распе и Бух у Немачкој, Фортис и Брајслак у Нталији, што је већ раније поменуто; а у Француској Фожаде Сен Фонд, Монлозије и Жиро де Сулави, који су дали одличне детаљне нонограФије неких вулканских предела своје отаџбине, која је од почетка ових испитивања до данашњих дана остала класична земља за штудију старих вулкана удаљеннх од сада отворених вулкана. Демаре је пре Сосира. ПлеФера и Монлозија доказао, да су речне долине издубљене рекама, које кроз њих протичу. — У Даланберовој Енциклоиедији он је обрадио чланке из Физичке Географије у којина је изнео врло велики геолошки материјал. Из тих се чланака дознало (1794) да је његов учитељ Г. Ф. Руел (1703—1770) који је био проФесор у парискоме Жарден де Плант, ииао јасне погледе на стратиграФско-палеонтолошку деобу кретацејскога и терцијернога терена у Парискоме басену, што би било од великих последица, да је Руел сам хтео раније да објави своја пронатрања и своје погледе на размештај Фосила у слојевима. Најславнији Француски јестаственичар из 18 века био је Б ифон (1707—1788). Он се мора поменути и у историји Геологије, ма да није био оргиналан проматрач геолошких чињеница, нити је владао геолошким знањем, које је до њега било сакупљено. А поменути се иора за то, што је у години 1749 издао на евет своју Теорију Земље, а у