Prosvetni glasnik

НАСТАВА Н КУЛТУРА

709

Француске на обалн Ла Манша тако нагло пресецају, да им продужење мора биги у Енглеској. Он је тврдио да у расположају стена, метала и Фосила влада извесна правилност. Уз ово дело Гетар је приложио минералошку карту англо-парискога басена, на којој је представио сва своја проматрања, — то је била прва геолошка карта; с тога су га неки назвали оцем модерних Геолошких Института који сада израђују геолошке карте у цивилизованим земљама, ма да је у Енглеској Мартин Љтстер своју скицу карте израдио био нешто раније за шта Гетар није знао. На карти је Гетар означио три концентрична појаса: 1) од пескова, пешчара и кречњака, 2} од лапораца и 3) од шкриљаца и метала. Сваки од ових појасева подељен је још на више слојева и зона са означељем места, где се налазе мзјдани камена, угљена, метала, где минерални и врели извори, петреФакти и т. д. За тим је Гетар предузео израду Минералошког Атласа Француске од кога је, уз сарадњу Давоазија, израдио шеснаест детаљних листова, који је посао довршио Моане. Славни хемичар Лавоазије био је од геолога Гетара напреднији у толико, што је он, поред карте, израђивао и теориске проФиле, који представљају уззјамни однос брегова са слојевима више или мање косим и висоравња са хоризонталним слојевима. Ти профили доказују, да је Лавоазије боље но Гетар схватио стратиграФију басена Сене. Да су ове ствари раније биле објављене, раније би се сазнали и општи закони низања слојева и грађа Париског Басена. Треће важно дело Гетарово из области ТопограФСке Геологије, јесте скуп његових Мемоара о геологији Дофинске, у чијем је иредговору изложио врло коректне научне принципе. Дофинску је он поделио на поједине геограФске области и геолошке појаве, међ којима су главни: 1) појас пескова, 2) појас кречњака, 3) појас шкриљца или гранита. Геолошки опис понуњен је набрајањем лежишта злата, сребра, калаја, гвожђа, живе и петреФаката. Ово је дело понајбоља геолошка монограФија свога доба. Гетар је израдио знатан број описа фосилних животиња: сунђера, корала (који су до њега сматрани као окамењене крушке и јабуке), енкринита, трилобита (а то је био први налазак силурских трилобита), мезозојских амонита, терцијарних молусака, па и риба и сисара. Он је увиђао важност петреФаката за. Геологију и бранио је њихово право порекло од невероватних тумачења, која су из прошлих, незналачких времена још преживљавала. И за динамичну Геологију Гетар се показао заслужан штудијом о Денудацији аланина, аод утицајем садашњих киша, река и мора, У којој је многобројним документима он први објаснио ироцес денудације и указао на његову улогу у промењивању Земље.