Prosvetni glasnik

712

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

— У лругој се епоси р гсхладила земљина кора. и у вој саградиле велике масе гиајса, гранита и других старих кристадастих стена. — Тре%а је епоха када је море покривало данашње континенте и хранило мекушце, из чијих су остатака иосталп кречњаци. — За време четврте епохе море се повукло са континената у подземне просторије и данашње своје басене; донирањем воде до резервоара унутарње топлоте створише се услови за вулкане, трусове, садоме. — Пета је епоха када су у северним земљама живели слонови, носорози, хипоиотами и друге ведике јужне животиње. — У шестој епоси одвојише се два велика континепта, Стари и Нови Свет; а седма је када су живели први људи. За сваку од ових епоха Бифон наводи детаље, који се оснивају већином на нагађањима, а ио-кашто и на стварним чињеницама. Дел.0 се његово не може сматрати као израз онданшега стања геолошке науке, јер садржи заблуде које су већ биле научно оборене, а нема многих чињеница, које су већ биле утврђене. Да је Бифон знао све шта су други геолози урадили и да је сам био проматрач геолошког састава земље, његов би геније учинио огромне услуге Геологији. Овако се његова услуга састоји поглавито у томе, што је обратио свету пажњу на ову страну Природе и подстакао вољу за проматрање, изучавање и размишљање о геолошким питањима. Упоређујући БиФОна са Гетаром Даршијак се о њима овако изражава: „Први, умни великан, знао је широком синтезом да обухвати и сложи сав рагатркани материјал данога иредмета, да прикаже дивне слике и да идеје и чињенице излаже с таквом јасноћом, какву ни један потомак није ни достигао, а камо ли да је престигао. Он је подстрекао умове на изучавање природе, а потомство је признало славу имена његова, коју је уживао још за живота свога. „Други се држао ближе до нрироде; био је тачан проматрач најмањих појединости, сувопаран и невешт писац, што и сам признаје, а често и нејасан због нагомиланих излишних детаља. Он се родио одвећ рано за неке од његових идеја, које није могао да поткрепи довољним доказима, Савременици су га слабо ценили; па — ма да је врло заслужан — тек дуго после смрти признате су му заслуге и то само од стране неколико научника. а не и од стране јавнога мнења, које, канда, врло тешко признаје две савремене једнаке величине у истој врсти идеја". Није без интереса додати овде, да се и генијални Волтер занимао геолошким нитањима и написао више расправа о њима. Али, његово мешање у овим питањима не само да није било ни од какве користи за науку, већ је било и штетно. Градећи од свега стреле против Светог Писма, он се био окомио против геолога у опште, јер су се најпознатије ондашње геолошке системе поглавито старале да Геологију доведу у склад са Библијом. Имао је права, кад се подсмеваа