Prosvetni glasnik

722

ПРОСБЕХНИ ГЛАСНИК

6. Старање о школским свечаностима. Познахо је већ да еу и школске свечааосхи важан васиитни моаенах. Као школска свечаност сматра се само Св. Сава. Међухим, здсто тако треба да буде свечаносх и о Видов-дану, када се ученидима дају сведоџбе. Те школске свечаности, да би биле нраве свечаности, Задруга хреба да их узме у своје руке. 7. Старање о иодизању, дозиђивању и оирављању школских зграда и набавци намештаја и учила. Треба се само сетити да је нокрет родитеља и створио ову школу. Када се искупе родитељи, реше нешто и траже да се створи и створиће се. Школа нема гимнастичке сале, црхаће сале, има извесних учнла, али их нема у довољној мери, а ако се буду хражила школа их може пмати и више. Најзад, искунили смо се овде: 1) да проговоримо о овим задацима пријатељски, тако да смо и ми и ви уверени да су наставници пријатељи деце и 2) да се после одлучи да ли ће се основати Васпитачка Задруга. Захим је Г. Лилер позвао родитеље да каже сваки своје мишљење, па и најмању примедбу, или да ностави најмање нихање. Говорници су се јављали овим редом: Г. Др. Сима ТројановиК, проФесор, у начелу је за оснивање Задруге и чини сихне напомене о 1) хачки у погледу вођења рачуна о деци на улици и додаје да сваки родитељ нарочиту нажњу обрати на ученике из своје улице. Г. Владислав Бошковић, адвокат. — Све што је говорио г. директор продукат је дубоког размишљања. Наше је само да прихватимо то и да се закунемо да ћемо радити у томе правцу. Ово треба чинити и није било потребно да нас наставници опомињу да се ово учини. Ја сам већ доста иомагао децу и не треба дуго говорити, већ одмах приступити организовању тога друштва. Г. Мирко ПоиовиЛ, начелник Министарства Просвете. — Морамо бити необично раздрагани оваквим одзивом родитеља. Ово је у моме службовању од преко двадесет година ирви нут да видим оволико родитеља са истом жељом. Ми смо навикли да нам родитељи дођу тек онда када је све доцкан. Када родитељу дође извештај из школе да је дете преварило родитељска очекивања онда се хек долази, раснитује н жали. Покрет је врло симнатичан и треба о томе разговарахи. Лепи су путеви који су назначени и треба њима поћи. Знате да у шко.ш постоје законп но којима се имају владатн ученици, али ннје све у томе да се само поставе правила. Верујем да ће се озбиљно водити рачуна о свему, али само хо неће бити довољно. Говорим као родихељ и велим да васпитање почиње од ирвога дана, зависи чак и пре рођења какво ће дете бити. Родитељи се морају увек сећати тог важног задатка, мислити о њему и увек радпти на васпитању своје деце. По свомс искуству убеђен сам да се то пихање може лако решихи на основу љубави. Треба волети своју децу, па ће се све ностићи. Често пута у тој љубави грешимо, јер не доспевамо да васпитавамо своју децу и своју љубав показујемо нерационално. Час их обасипамо играчкама, а час их грдимо и у томе настаје то да родитељи не разумеју децу и да деца не разумеју родихеље. Није послушносх једини начин, дехе ће чесхо пута знати више од вас и хреба с нечим другим изићи пред децом,