Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕХАЊЕ

723

.јер не буде ли тога сукоб је ту. Сукоб је у неразумевању, јер се роднтељи недовољно баве својом децом. На Калемегдану ћемо видети само странце са децом, а ми децу одби.јамо од себе. Дете се онда иовлачи у себе и почиње живети својим животом, јер није задовољен први његов захтев, његова радозналост. Деца се дају млађем, детету се дају карте у руке да се забавља и оно пре зна из карата даму и седмицу него ли жто . научи читати. То долази отуда што још нисмо систематисани у свему. Само ако љубав гајимо према деци проблем је решен... Хтео сам да замолим родитеље да размисле о овоме и да се потруде да своју љубав деци укажу, па ће успеха бити. ПроФесори се труде и да забаве децу: праве излете. концерте итд. Нема случаја да се кадгод ескурзијама придружи и по који родитељ, а на школске састанке и концерте најмање дођу родитељи. Ученици приређују концерте и траже и игранке да би им когод дошао, јер родитељи не долазе да их иомогну... Можда сам био мало и оштрији и нешто пронустио, али сам уверен у оно што сам говорио. ЗавршиКу са наглашавањем: да морамо волети своју децу и одатле поћи. Треба наћи више времена и више се обратити деци. Г. Др. Милош Поиовић, школски лекар. — Када сам пре четири године дошао у ову гимпазију за школског лекара ја сам по прегледу ученика сазвао њихове родитеље са намером да их обавестим о здрављу њихове деце. У почетку школске године допхао је известан број родитеља, али на крају године, после поновпог прегледа и позива, било је четири родитеља... Ја скрећем пажњу нарочито на 7) тачку и додајем да је неопходно потребно подизање школског купатила. То је за сада врло велика потреба, а даје се доста лако привести у дело. У исто време молим вас да дођете на предавање које ћу идуће недеље држати о сличној теми. Др. Ђорђе НиколиК, лекар. — Нокрет оваЈ није пов, али нам се увек намеће. Сви родитељи нису ни дорасли да своју децу сами васпитавају. Нитање је само, да ли би се такав покрет дао извести, а да остане при свом чистом васпитном карактеру. Види се по свему да се то опет замишља на проширеној, али незгодној основи. Вођење рачуна о деци мора се оснивати на кући, ту је нрави задатак васпитања. Треба се саветовати о начину на који ће родитељи васпитавати своју децу за кућу, школу и улицу. Али, видетн ученика на улици и јавитп директору погрешно је, јер стварате онда бојазан да ученик може бити достављен. То треба радити на другп начин, скупити све ученике и одржати им предавање. јавно рећи све н применити то на групе и на разред. Има извесних стварн овде које потпуно улазе у Васпитачке Задруге, али има извеснпх које нису згодне, као што је, на пример, 7.)тачка. Још постоји једна важна тачка о којој Васпитачка Задруга треба да води рачуна. Данас постоји читав један покрет, а нарочихо у Скандинавији, да се деца ночну васнитавати у погледу полне зрелосхп. То је врло важна тачка, али скопчана са врло великом тешкоћом, јер треба ићи опрезно и вешто. Ви знате н сами колико у том погледу наша омладина страда, да је тај задатак важан н да треба да бтде и задатак Васпнтачке Задруге. Прими ли се и ова тачка онда у одбор мора ући п школски лекар. Ја сам само хтео да скренем пажњу на те ствари, а желео бих да Задруга има виже васпитпи карактер: саветовање о васпитању п успеху наставе. Г. Др. Никола ВулиИ, проФесор Унпверзихета. — Има већ пуних двадесет година како мислим сваки дан најмање по по сата о васпитању и не могу да дођем до закључка: шта је то васпитан дечко. Је ли нева-