Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

Родитељске заједниде — На једном родитељском скуну, у јануару о. г., хамбуршких родитељских заједница, којих има уз ноједине народне гаколе у Хамбургу, представник једне такве заједнице изнео је вихов лрограм. Да бн- се тежњама ових заједница поставила одређена мета, утврђена су начела, којих оне треба да се држе у свом раду. Ова начела у главном гласе: Једној родитељској заједнццн могу нрииадати сви родитељи, чија деца иду у једну исту школу. Задаћа родитељскнм заједницама треба даје ' 1. Неговање успешнога заједнинког рада школе и куће при васпитању детета. 2. Обавештавање и поучавање родитеља у гаколским и васнитним питањима. 3. Потпомагање учешћа родитељског у нитањима унутрашњега школског рада. 4. Подношење предлога школи, који се могу остварити у оквиру закона. Ова задаћа треба да се постигне: 1. Приређивањем предавања о школским и васпитним питањнма. 2 Измењивањем мишљења родитеља међу собом и са учитељима о гаколскнм н васпитним питањима. 3. Скупљањем градива, које даје ноглед у унутрагањи гаколскн рад. 4. Саопгатавањем жалаба опгате прнроде школи. Док се мучно може оснораватн оправданост већине тачака, претрнела је некад напад тачка 3. (Ова задаћа треба да се постигне скунљањем градива, које даје ноглед у унурагањи рад гаколе.) Али реФеренат је мишљења, да овај став чини крајње потребну допуну 3. тачки одредаба о задаћама родитељских заједница. Ако се хоће да се потпомогне учешће родитеља, онда се њима има допустити поглед у школски рад, мора им се рећн, загато се ово или оно радн овако а не друкчије. А ми сви знамо врло добро, да постављањем ових начела нисмо догали до мете нагаих жеља, већ да имамо да обрађујемо јога једно пространо поље. Али једно је извесно, потреба заједничкога рада данас зацело ће се мучно још озбиљно оспоравати. А какве су данас узајамне везе ? Родитељи већином само онда долазе у гаколу, када су мишљења, да је њиховој деци учињена ненравда. Они се тада не показују бага с најпријатније стране, тако да се тиме учитељ или учитељица често одбијају и заједнички рад не сматрају баш као нешто пријатно. Али остаје, да се напомене, да ли овде нису измењани узрок и дејство. Кад би со радило заједнички, могло би се узајамно утицати и избегао би се нонеки сукоб. Ми никако не поричемо, да се у педагошким стварима више можемо ослонити на нагае осећање, него на теоријски утврђени облик. Бага на овом пољу родитељи би били они, који примају. Ми бисмо од колегије могли бити обавегатени о васпитним тежњама гаколе. Понека мера школииа била би нам тиме разумљива без ичега другог, градива за сукоб нестало би и васпитни рад био би унућен мирнијим стазама. Кад је учитељ дужан, да свима васпитним средствима, гато му стоје па расположењу, децу упућује на морално владање како ван школе тако и у школи, он не може чинити ни једно ни друго без сталне помоћи од родитељске куће. Кад при васпитању и прут још добије нримену, онда ми стојимо на гледпшту, да најпре роднтељи морају покушати, да изиђу на крај без телеснога кажњавања. Тек, кад се дето у кућн васпита другим средетвима, може се и у школи напуститн иШта—га<ло прут. Учитељи могу дати родитељима ваљане савете о том, како они могу најбоље нотпомоћи рад гаколин, те да тако својој деци олакшају напредовање. Овде долази у питање поглавито