Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

785

страцијама Хутнове Теорије Земље директно допринео да ее ова наука популарише (1802). Полазна тачка Хутнове науке јеете да се све негдашње појавена Земљи могу свести на познате природне узроке и да је садашњица кључ за разумевање прошдости. Противно Вернеру, он нема напред поетављену теорију о постанку стена, већ нагомилавањем ироматрања и упоређењем тачних чињеница, долази до закључака, из којих се поступно развија и теорија. Он је имао много више геодошких знања но Вернер, и много научнију, индуктивнију, методу рада, с тога је његова теорија више научна, мање једноетрана, те је дуже и истрајала, „Данашња структура наше планете, вели Хутн, представља нам развалине једног старог света; она доказује, да су слојеви данашњега. копна били некада под водом, у којој су створени од трошака са претходних континената. Исте некадање снаге и данас још руше и најтврђе стене, било хемиским растварањем бидо снажним механичким дејством, па сав материјал односе у море, где се он растура и слаже у слојеве налик на старе земне слојеве. У ночетку су ови слојеви слабо чврсти, а доцније се модиФикују под утицајем подземне топлоте, која их очвршћује, издиже, доми и свакојако превија". — Притисак јако модиФИкује утицај топлоте на консодидацију стена. — Сдојеви нису једне старости већ представљају дуги низ периода стварања. Серију старих стена назвао је аримарном. На њима дежи серија секундарна, која је дедом постада од првих и којом је највећи део земље заузет. Хутн је веровао, да су ведике промене у разним периодама последице ведиких конвудзија, које од времена до времена потресају кору земљину. Услед ових бива да се нека старија серија слојева усправи, а мдађа се на њу хоризонтално насдаже; интервада измеђ та два времена стварања може да траје врло дуго. — Еонвудзије у кори додазе, по свој придици, од унутарње тондоте. — Тој топдоти он приписује и Вудкане, а не пожарима запаљивих материја; вулкани су одушке које осујећавају издишна издизања земље и Фаталне посдедице земљотреса. Многе Хутнове поставке биде су и раније заступане, али их је он пробрао, у систему сдожио и очевидним представио. У својим екскурзијама по Шкотској Хутн је ведику пажњу обраћао на стене нестратиФиковане, еруптивне. Једне се надазе у примарним, а друге у секундарним слојевима. Већина, ако и не све, биле су прво у растопљеноме стању, па су из дубине на више убризгане поводом конвудзија и поремећаја елојева. Он је раздиковао три врсте тих интрузивних стена: 1) „Шппзит" под којим су именом биди обухваћени садашњи додерити, базадти, дијабази и андезити, 2) ПорФини: ваљда садашњи Федсити, ортоФири и кварц порфири;