Prosvetni glasnik

802

ЛРОСВЕТНИ ГДАСНИК

гробљу. Колико је уопште слаба била анатомија, види ее из тога што нису сви универзитети имали ни скелете! У Базеду је скелет израдио знаменити А. Везали око средине XVI века, и он је, делом, сачуван до данас. Тибингенски универзитет набавио је скелет 1548 год. за 50 златних Форината, и то је био дар херцогов. Медицински Факултети немачких универзитета имали су обично по два проФесора, у почетку и по једнога. У Хајделбергу, где је уни верзитет отворен 1386, други је проФесор добијен тек 1482, а трећи 1521 године. Статути вирцбуршког универзитета 1584 одређују три проФесора: Шеопсиб, ргасИсиа е1; сШгиг^јае ргоЈеззог; последњи је био дужан предавати и ботанику, Фармакологију и анатомију; ботаника се учила лети а анатомија зими. Бечки медицински Факултет трећега је проФесора добио тек у XVI стодећу. ПроФесори на неким универзитетима дужни су биди радити и теоријски на својо.ј науци. У Штразбургу је, на пример, ироФесор медицине био обавезан штампати годишње по две расправе или држати два јавна диспута. Колика је оскудица била у секцијама показује и молба коју је 1615 ландгроФу упутио медицински Фактлтет у Гисену, молећи за који леш и наводећи да већ шест година није било никакве секције! Почевши од половине XIV века изучавање је класика у западној Европи добило нови импулс од када је нао Цариград те грчки научници пређоше у Италију, на југ Француске итд. Сада се класици стадоше изучавати не по арапским изворима него по ориђиналима. и постадоше, захваљујући штампи, ириступни и ширим круговима. Читав низ других погодних прилика поможе такођер развитак науке и уметности. С опадањем Феудадизма доби подет развитак градова, трговине, наста живље учешће грађана у јавном животу. Видокруг се раширио с проналаском нових водених путова и с познавањем нових крајева. Рекдо би се да је у том процесу главна удога имала припадати универзитетима, у толико пре што су они на умни развитак Европе у XII—XIV веку имали утицаја. Ади су се прилике од ХУ века у некодико измениде. Превдаст кдерикадизма, сходастички погледи, повученост и особеност уређења ометаше прогресивни напредак универзитета, и у периоди ренесанса (од половине XV века) универзигети већ не стоје на чеду умнога. покрета, већ ее, по кад тто, надазе на страни реакционих едемената. Параледно са универзнтетима, и као у замену њихова рада, јављају се као изрази научнога покрета сдободна научна удружења академије. II ова се удружења с почетка јављају у Птадији. Познато је какву је удогу у епоси препорођаја играда Италија. Ватиканска је библиотека била ирва у Европи; за њом .је долазила бибдиотека Медичија у Фдоренцији. У другим местима Итадије (Турин, Модена) та-