Prosvetni glasnik

844

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

искуства Н. Петровић нам даје неколико драгоцених података о извођењу екскурзија ученика средњих школа: Екскурзије ученика средњих школа треба да се крећу у главноме у границама наше уже отацбине. За ученике нижих разреда средњих школа ово је апсолутно потребно. Тек по изузетку могу се са ученицима вшпих разреда предузети екскурзије у ширу отаџбину ван граница Србије (Босна и Херцеговина, Бачка, Банат, Срем, Маћедонија, Стара Србија). Србија и Сриске Земље то је сасвим довољно иространо земљиште за ученике средњих школа. Да би екскурзије биле у истини екскурзије а не проста разонођења оне морају раније бити спремљене, мора се начисто бити с тпм у ком ће правцу ићи екскурзија и шта се њоме жели да постигне; Спремљена екскурзија ипак није лака ствар, јер је њено извођење скопчано с великим тешкоћама. — На путу је, вели лисац, много што шта одобрено што се код куће забрањује. То је истина. Али и том одобрењу има границе. Вешти наставници још првога дана обележе те границе и за се и за своје ученике. Да би екскурзија донела жељене користи: Нађени резултати бележе се. Сваки наставник и сваки ученик мора имати своју нарочпту бележнпцу за екскурзију. Наставнички ауторитет Ж. ЈегизаЈет — д-р Милан Јанковић — Чланак којп се продужава кроз две свеске и у коме се расправља питање о томе како ће наставник стећи потребан ауторитет у школи. Износећи разне погрешке које се у том погледу чпне п опомене како све то треба избећи да би се ауторитет спасао и одржао, писац завршава чланак овим речима: При свему овом пак изгледа ми да је најважније наставниково убеђење да су интелектуални и морални ауторитет неопходни услови успеха у настави, и да је могућно ове стећи знањем и вољом. Лаж у школи — Гоег§<;ег — Свет. Петровић — Износећи разне врсте дечјих; лажи и начин како их ваља сузбијати писац вели: Спрам лажи наставник има дужност да апелује на дубоко осећање части и да наведе дете да ставп изнад сугестија непосредног пнтереса једно више схватање своје личности. Оп треба да га научи да циљ његових напора не може увек бити да се провуче или извуче ма по коју цену: треба да му његово самољубље помогне да избегне одмах искушења кукавичлука и да се користи тим приликама да ојача вољу. У колико је више наша савремена младеж гипкије и пронпцавије интелигенције, у толико је важније да та интелигепцнја не буде у служби млитавог и распугатеног ипдивидуалитета, коме је једина брига да уклони из свог живота све што би му задало бола. Поставши служавком слабе и ниске душе, интелигенција људска понижава се и онеснособљава се сама за велике задатке. Нешто о отиуштању ученика из школе мисли д-р Едуарда Штепллнгера у Неие Јаћгићсћег саопштио Мил. Ј. Поповић — Удаљавање ученика из школе мора логички доћи, ако је његово остајање без сврхе или оиасно за његове другове, другим речима ако то тражи интерес школе или родитеља. Оно увек мора бити иШта гаИо. И оно тада исто тако није објављивање банкротства у васпитању, као што несрећно испала операцпја не може дискредирати лекара или крађа благајникова завод. Школа веома ретко примењује средство отпуштања у нарочито тешко дисциилинским случајима. Била би безобзирност или заборављање па дужност наспрам осталих ученика и родитеља кад би школа остављала у снојој средини губавог члана, који је познат као морално пропао и покварен. Данас се тражи у неким кртговима уклањање или удаљење деце која су због заразних болести стална