Prosvetni glasnik

846

ПРОСВЕТНИ ГДАОНИК

Та ко је говорио Заратрустра, Фрпдрнх Ниче, превод д-р Милана Ћурчина, нриказ Д-р Светозара РистиКа. И овим ириказом, поред досадашњих, утврђују се поједине веће и ман>е погрешке преводиочеве. Ковчежип — Ту су два реда Потребно начело у животу у васиитању детета од Лозинског у преводу Петра М. Илића проФесора. —■ чланак Двс десне руке од Исидоре СекулиИеве. Могтћност културне једнострапнм засад је боље доказано од могућностн амбндекстрије, и много је вероватније да љтди имају леви или десни талент, него да имају амбидекстрални таленат. Остаће по старом и људи ће и даље имати само једну десну руку. — Говорница: Завршавање предавања и иолагање течајних исаит а — х 1ланчић у коме директор пожаревачке гимназије г. М. Динић утврђује да се противно законским одредбама по појединим школама много раније завршавају предаваша и држ.е испити, но што то треба да буде. Средњо-школски одмор, Живојин Ј. Јуригаић циФрама утврђује да у редовним прнликама школска година траје 309 дана, и да се у току те године одмарају ученнци, јер не иду у школу, 105 дана, што износи нешто више од трећине целе школске године. Хроник а — Одговорн Одбора ПроФесорског Друштва о моралном васпитању. —- Оснивање и рад Васпитачке Задруге Треће Београдске гнмназпје — Из записника Управо ПроФесорског Друштва. Свеска 5 и в Питање о сриским читанкама ■ — др. Милан Шевић — Истиче како је у нас на дневном реду иитање о српским читанкама: оне се прерађују и састазљају, пишу о њима чланци и реФерати. Главни Просветни Савет тражи да се саставе нове и за основне школе и за средње. Али он сматра да се ово питање не расправља објективно, што значи да се расправља без довољно нознавања ствари и безпотребнога ограничавања на саму ствар. Проираћа читанку Новаковићеву. Вуловићеву и Примере Живка Поновића н пе признаје нм да је и једна одговорила својој намени. 0 својим читанкама пак вели „Српске Читанке", четири књиге које су се после појавиле (прва 1894) имале су сасвим друкчију полазну тачку. Њихова је тежња била да задовоље школске потребе тј. да одговоре оним захтевима који се постављају српском језику и српској књижевности као предмету средњошколском... Оне служе идеји кондентрације и покугаавају да целокупно граднво доведу у јединство и нрпкажу га као једну органску делину. Прегледа затим и најновнју чнтанку Милоша Ивковића н за њу вели да ни по чем ннје одговорила своме циљу. „Овим је, као што се надам, довољно јасно доказано да састављач није схватио идеју коју је сам себи за своју књигу ноставио и да није уиео одабрати градиво које одговара стенену дечјега развоја." — Што се у овом питањт овако натезало налази оправдања што одмах с почетка није било слободне утакмице код свих школских књига, па и читанака, што би нема сумње и наставу помакло у напред, „Алн и држава, као и појединац, често рђаво схвате и своје рођене интересе, и не само да за материјалну корнст напушта моралну, него и за садашњу незнатну материјалну корист напушта и много већу будућу" — Шевић наводи даље да нико досад није ноставио опште принципе, на којима би требало израдити читанку. Чује се те овде те онде по која мисао и то само нрилнком појаве какве нове читанке. Налази да је тешко одговорити тражњи да у дечјим читанкама буду заступљеНи најбољи писци и износи начело: „Не гледати на писца него на дело, н ако дело испуњава естетичке