Prosvetni glasnik

978

ПРОСВЕТНЦ ГЛАСНИК

или висе или колена морају бити сувише савијепа што је обоје шкодљиво. Разлика седишта и даске мора бити иајмање нтла или још боље негативна' - , тј. седиште мора нодилазити бар за неколико дентиметара иод даску за нисаве. То се постиже или нодизањем седишта, ради згодпијег уласка у клупу, или подизањем илн извлачењем једног дела даске за писање. Изложено је 19 разних система клуна, ночевши од најиростијих (наших старих клупа са 4—6 седишта са позитивним растојањем) па до најсавршенијих американских система са два содишта. За препоруку су системи који се могу при пишћењу потпуно поднћп на страну помоћу шарнпра. Од изложених разних система осветљења препоручен је за вештачко осветљење систем носредног осветљења (Бео шешпр одоздо, место озго над лампом). П1. Хигијена наставе. У овом одељку од интереса је прво хановерански школски музеј који је изложио резултате једно анкете родитеља свију основних школа о неподељеној наетави (настава само нре подне), 16.100 ученичких родитеља било је за неподељену наставу, а само 700 су бплн томе противни. Од 1906 год. уведепа је оваква настава преко деле године. Затим су од великог интереса испптпвања о школском и кућевном раду ученика од Ахе1 Нег1е1-а из Копенхагена у 1880 год. По том испитивању нашло се да је тај рад врло великп п да често прелази и десет часова дневно у осмпм разредима гимназије и реалкп. Иста испитпвања су ноновљена п 1907, 1908 и 1910 године. Резултат овпх последњпх престављен је у двема таблицама. Олична испитивања вршена су у већој размери у Немачкој од стране Ко11ег-а Сгпевћасћ-а и др. Ко11ег-ове таблице показују да неподељена настава има преимућство над подељеном наставом. Прво се избегава код неподељене наставе рад око ручка, тј. неносредно нре и но ручку. Затим се код те наставе могу унотребнти подневни часови за учење а остали остају слободни за слободно кретање и игре. Исто тако је код неподељене наставе много мањи број ученика који увече раде. Преоитерећеност ученнка мерена је величином умног замарања. Мерења су вршена по методама ЕћћшоЈћаиз-а, Моззо-а, ХЈгпере1т-а и Виг§егз(;ет-а и у последње време и естезиометром од Гризбаха помоћу којега је одређивана вредност нросторног нрага (Каитбсћ^еПеп^ег!). Мерење умора, о чијој су објективној вредностп мишљења још нодељена, практично је уиотребио 81ешћаиз у Дортмунду да докаже добре стране ненрекидне наставе пре нодне (скраћивање појединих часова и премештање научне настане пре подне). Једну недавно од ЛУеЈсћагсИ-а у Ерлангену заведену методу за мерење умора употребио је Еогепг у Берлину. ЛУекћагсК даје обртати за '/ 4 кругаводоравно напред испружене руке оптерећене с теговима по куцању часовника на поље и унутра, у исто време се наизменично подиже по једна нога до висине колена. Време у које се уморне руке пусте, треба да тачно показује као и ергограФс .ка кривуља. Л^еГсћагсМ; објашњава умор једним токсином (отровом) којн се образује у телу који он назива кенотокеин, нротив кога се може и један антитоксин добити. Исти кенотоксин могао је \У. добитп редукцијом из обичне беланчевиие коју није требало претходно прерађивати. Исти кенотоксин треба до се налази у ваздуху где се много дише и он би био најважнији чинилац ваздушног кварења и тиме условљење нојаве малаксалости. \