Prosvetni glasnik

998

лима и т. д. Принцип је те методе у овоме: Оставе се подуже у додиру оба тела која треба да се сједине, у раствору засићеном гасовитом хлороводоничном киселином, или се раствор загреје у присуству врло разблажене хлороводоничне киселине. 1 На тај начин добивени гликозиди имају главне особине природних гликозида: Не редукују Фелингову течностине једине се Фенилхидрацином, што значи да је алдехидна или кетонска Функција шећера прикривена нри прелазу у гликозидно јединење. Ти се гликозиди разликују од ацетала јер су ови продукат јединења једног молекула шећера са два молекула алкохола, докле вештачки гликозиди садрже по један молекул тих компонената. Према томе Изсћег 2 приписује синтетичнии гликозидима, који произлазе од алкохола и Фенола, састав у коме је један алкохолан или Фенолан остатак везан за шећер помоћу његове аддехидске Функције. Последица је тога да угљеник те алдехидске Функције постаје асинетричан и да према томе јединења те врсте могу постојати у два стереоизомерна облика. Тако би метил-сЈ-гликозид имао два изоиерна облика:

] I — С — ОСН 3

СН 3 0 — С — Н

СН 2 ОН

Н - С - ОН

СН 2 ОН

И заиста та су два облика метид-гликозида нозната и називајт се: а -метил -с1 -гликозид и /?-метил -(1 -гликозид. И други слични гликозиди постоје у облику « и р и за више њих оба су облика изолована. Обдици а и р једнога гликозида нису енанциоморФни изомери и с тога немају исте особине: растворљивост, тачку топљења и њихова оптична моћ није иста са супротним алгебарским знацима. Нас овле интересује како се они понашају према Ферментима. Рхзсћег је утврдио да има Фермената који су активни само према једноме од два изомера истога гликозида. То је најјаснији доказ како су Ферненти осетљиви према стереохенијској конФигурацији тела на која утичу. Тако, екстракт бадена хидролизује само 0-гдикозиде а не додирује «-гликозиде, докле екстракт кваса на против хидролизује к-гликозиде а не 0-гликозиде.

1 Рјзсћег. ТЈђег сУе УегћтДип&еп Лег 2искег.... Вег. <1. с). сћет. СевеП. 28. схр. 2145. (1895). 2 1(1. Зупсћезеп т с1ег 2д1скег&гирре. Вег. (1. (1. сћет. безеП. 27. стр. 3189 (1894).