Prosvetni glasnik

1004

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и 2., тада се закључује да су те две Фсрлентске акције независне једна од друге и да се имају припнсати двема Ферментима. Јер бн иначе бидо десхватљиво да један Ферменат употребљен у истој количини може у з да изврши акцију .једнаку са збиром акција у 1. и 2. Када се пак констатује да .је се Ферментска акција у 3 победила међу оба тела, тако да, је реакција слабија за мешавину оба тела него ли за та тела усамљена, тада се закључује да те две Ферментске акције врши један једини Ферменат. Када се помоћу овс методе добију резултати који говоре у смислу два Фермента, мислимс да се методи нема шта да пребаци јер се помоћу н>е констатује да су те две Ферментске акције динамички независне. А пошто се у ствари под именом Фермената у ствари схвата њихова динамичка моћ, то је јасно да ова метода даје непосредне закључке. Али у случају Факата који говоре у ирилог продукције двеју Ферментских акција од стране једног Фермента, ова метода нема исту вредност као у претходном случају. Јер се увек може учинити примедба да .је у з (мешавина оба тела) Ферментска акција слабија него ли у 1 и 2 не с тога што се Ферменат дели неђу два тела, већ што једно тело може својим присуством да спречава реакцију другога, што заиста врло често бива. С техничке стране. наилази се чесго на једну препреку при примењивању ове методе: често се има посла са таква два тела на ко,ја Ферментска течност утиче са врло различном брзином, тако да је једно готово иотпуно хидролизовано док је друго тек почело да се хидролизује. У овоме се случа.ју не може ништа ноуздано закључити. Из овога прегледа метода којим располажемо за одређивање степена. специФичности Фермената, може ее видети да то одређивање у већини случајева није поуздано и од неоспорљиве вредности. Можда је и то узрок што се у последње доба појавила тенденција ка. све већој специфичности Фермената и према томе и ка повећању броја Фермената, јер методе помоћу којих се ово утврђује, као што смо видели, пре воде ка таквим резултатима у својо.ј непоузданости него ли ка супротним. Еволуција ферментсже функције. Као што се праћењем једне Физиолошке Функције или једног органа кроз већи или мањи део серије живих створова може добити појам о еволуцији те Функције или тог органа, може ли се на исти начин из посматрања „ ферментске функције" у низу животињске и биљне сери.је извући извесан одређен појам о иривидној еволуцији те Функције, т. ј. о односу између те Функције и ступња на коме се налази створ.