Prosvetni glasnik

НАСТАВА П КУЛТУРА

1005

Да би овакав покушај био остварљив требало би да иам је Ферментска Функција добро цозната, бару својим главним цртама, у целој животнњској, односно биљној серији, почевши од најнижих пак до највиших представника. Тако су се еволуција физиолошких ФункциЈа и морФолошких особина могле утврдити тек пошто су уноредна физиологија и уноредна анатомија дале плод својих истраживања. Међутим то за Ферменгску Функцију није оучај. Она је упоредној физиологији недовољно позната, често и с тога што су нам многе Ферментске акције недовољно познате иа да би их уноредна Физиологија могла с уснехом прихватити. За сада, дакле, не може бити говора о једном иокушају еволуције Ферментске Функције узете као целина. Међу Ферментима најбоље су нам нознати Ферменти угљених хидрата и гликозида, нарочито с тога што су тела на која утичу хемијски махом добро позната; затим, ти су Ферменти и у упоредној физиологији билимноговишепредметизучавањанего ли остали Ферменти. Стогаћемо наше неколике ирпмедбе које се односе на тај покушај еволуције Фермената ограничити на Ферменте угљених хидрата и њихових деривата. У изучавању Фермената угљених хидрата код виших створова, животиња и биља, један Факат пада одмах у очп: код тих створова Ферменти угљених хидрата врло су малобројни. Отуда последица да од многобројних угљених хидрата који се налазе у нрироди, више животиње могу само један врло ограничен број да уиотребе као алименат. Тако, човек и пас могу да варе само следеће угљене хидрате: штирак, гликоген, млечни шсћер, сахарозу и трехалозу. Осгале многобројне угљене хидрате, више жнвотиње не могу да варе јер немају Ферменте тих тела. Иста немаштина Фермената налази се и код виших травоједа за које многобројни угљени хидрати немају алиментарне вредности. Ту спадају најраспрострањенији угљени хидрати: целулозе> пак манане и галактане, ко.је састављају резервну храну многих биљ.них зрна; најзад многи више или мањс распрострањени угљени хидрати као што су раФиноза, стахиоза, генцијаноза, манинотриоза и т. д. У виших биљака Ферменти се нарочиго налазе у семену у коме се поред тела која сачињавају хранљиву резерву налазе и Ферменти тих тела. Еод њих су гакође малобројни Ферменти који се налазе код једне биљне врсте. Често се поред резервне материје налази њен Ферменат и то је све. Поред гатирка налазимо амилазу, норед маногалактана семиназу, поред инулина инулазу и т. д. Пошто код виших биљака једна биљна врста садржи махом своју угљенохидратску резе Р в У У једиом облику, то су и Ферменти угљених хидрата код њих у јако ограниченом броју у свакој биљној врсти. Укратко рећи, и код виших животиња и код виших биљака, Фермецтп угљених хидрата малобројни с.у код једног истог створа. То је правило које не трпи изузетака.