Prosvetni glasnik

НАСТАВА П КУДТУРА

] 011

уг .ЂОНИХ хидрата. Храна, ступајући у апарат за варењс наилази пре свега на лучење саливарних жлезда. Фермеитска је удога саливе незнатна. Иетина је да Јиептовита салива, т. ј. мешавина лучења трију пара жлезда, има моћ да хидролизује штирак. Али пошто алименти бораве кратко време у устима и пошто је та амилолитична моћ саливе спречена у желудцу киселином те средине, то салива игра нсзнатну улогу у варењу. Уснело је се да се код нса изврши аблација свих саливарних ждезда и животиња је живела без знатиих поремећаја варења. У желудцу алименат наилази на иепсин, лаб -Фермонат и липазу. Ту наступа претварање беланчевина у нептонс док се протеиди разрешавају у беланчевине и простетичне групе. Лаб -Ферменат и липаза утичу као што знамо једна на млеко друга на масти. Улога јо желудачнога сока у варењу несумњива. У обичноме се говору цела појава варења обично сматра као локализована у желудцу, што није тачно, јер најважније и најразноврсније Фермснтске појаве збивају се у самоме цреву. Дванаесгопалачно црево са евојим соком, Фермевтима својих дувара и панкреасним соком, то је главно седиште варења које може и само да задовољи потребе организма својнм Функционисањем. Видели смо да саливарне жлезде не играју знатну улогу у варењу и да ова Функција није поремећена код пса када се те жлезде изваде; за желудац и његов сок не можемо рећи да не играју знатну улогу у варењу, али њихова улога није неопходно потребна ствар. Код мачке и пса успело је се да се желудац извади из организма и да се једњак састави са дванаестопалачним цревом. Таквс животиње живеле су више година у потпуну здрављу, храњене уситњеном храном, без поремећаја у исхрани. Није на њима посматрано ни мршављење, ни неупотребљивост хране. једном речју никакви поремећаји који би били у вези са поремећеном Функцијом варења. Та могућност укидања желудачних Функција разумљива је када се има на уму да панкреасии сок и црево садрже све потребне Ферменте за потпуно варење трију врста тела која састављају алименат. Панкреасни сок трипсином и ерепсином деградује беланчевине до стадијума амино-киселина; његова лииаза хидролизује масти, а малтаза и амилаза > алтозу и штирак. Црево сво.јим соком и Фермептима који «е налазе у његовој слузокожи хидролизује сахарозу, трехалозу, млечни шећер. Црево садржи и друге Ферменте: ерепсин, нуклеазе, аргиназу, липазу. Када се има на уму да су многи од ових Фермената локализовани у самој слузокожи цревној и да се не налазе у цревноме соку, тада не треба себи више представити цревне дуваре као обичне преграде које нроиуштају продукте варења које се извршило у цеви за варење, већ као места где се одигравају важни Ферментски процеси и то не само деградације већ, као што доста Факата то казују и процеси синтезо. просветни гласние, II књ., 10 св., 1912. 67