Prosvetni glasnik

НАСТАВА II КУЛТУРА

1019

сам себе пе поштује и који се ваља по бдату. Он јо достојан само сажаљења. И одржава ли нетакнуто своје достојанство онај који пијућн сваког дана но мадо, уништава сво.је подобности и постепено пропада. Све оно што наноси квара нашој снази. нашој вредности, нашим узвшпеним циљевима, руши у исто доба наше лично достојанетво, понижава нас у -нашим очима и у очима нама сдичних. Резиме — Животиња, аоред свих својих аодобности и инстинката иокадгито чудноватога јесте нижс биКе: неиодобна је за наиредок и за моралност. Човек се развнја, осваја ириродне силе, иотчињава их својој вољи: воли леио, воли добро; одушевљава се. Скуи свих ових иодобности сачињава човечје и лично достојанство. Ноштовати сама себе, значи одржавати нетакнуто ово достојанство. Питања — Какве су особине Медорове? — У чем је нпжи од свога господара? — Може ли га он икад стићи ? — Из чега је састављено дично достојанство ? — Шта треба радити иа да се оно очува нетакнуто ? Задатак — У каквим нридикама и како се десило да нанесете удар вашем личном достојаиству ? Окромноот — Шта је скромност? — У претходном издагању утврдили смо да човека оддикује дично достојанство које проистиче из његове сопствене вредности. Не би ди се могло помислити да наше досгојанство изискује да учиннмо да се позна ова вредност која га сачињава и да ту вредност истичемо и ван себе? Представља се реноме (глас), како дува у трубу. Сваки од нас зар нема такође нешто да објави? Дешава се и вама да учините услугу родитељима, да помогнете браћи и сестрама, да будете мидостиви, да учините какав успех у шкоди. Све то што је само сведочанство онога што је у вама, најбоље сведочанство ваших напора, ваптег доброг срца, да ли ће све то остати у сенци непознато и заборављепо ? Не изгдеда ли да би се баш тим све то презрело и уништило ? Тако може бити ваше унутрангње осећање. Међутим, идите до краја вашег испитивања и помислите на све оно што се у вама дешава (рђаве мисли, завидљивост), за које се ви чувате да их кажете; на све делатности (немарност, леност, лаж) које брижљиво чувате скривене. Тада се пред вашом свешћу истиче једно дугује и једно аотражује, као у трговачким књигама, пгго вас наводи да посумњате на добру уиотребу ваших човечанских подобности. Нисте више тако задовољни сами собом; појмите да сте далеко од идеала коме је требало да сте тежиди. То умерава добро мншљење које сте имали о својој личности. Скромност долази од речи која хоће да каже умерен. Треба да будемо умерени у оцењивању своје вредности, чије ћемо границе лако запазити ако смо на добром путу.