Prosvetni glasnik

1020

Интелектуална скромност — Од вас ученици тражим интедекттадну скромност. Речено вам је раније како су смешни они који са својих диплома сматрају себе научнидима, и који кад једном изиђу иа гаколе, презиру мишљења својих наставника. Но, ,аа би се избегла ова незгода, треба вам створити слику у свима деловима наших наука о оној ништавости ствари које сте научили, и оној великој ировалији која постоји између вашег малог знања — врло корисног и које не треба презирати — и знања правог научника. Но ирави научник је врло скроман. Његова скромност чак пада у очи. Незналица сматра да све зна зато што и не помишља на неизмерност наука и знања. Научник пак зна за ову просторност. Он зна докле је сгигао; зна .да је његово знање недовољно: он је скроман. Тако исто и својим тврђењима не сече као на нању. Он је готов да нризна да се иреварио, ако га у томе убеде; не одбија ничије савете; ствара од себе послушног слугу истини. И баш због ове своје скромности научник иде напред и чини нова открића. Онај који сматра да све зна, не напреже се да још више научи. А и нашто ће му све то? Но онај који је довољно просвећен да заједно са филозофом Сократом рекне: „знам једну ствар да не знам ништа", тај човек ради без одмора и иостаје сваким даном ученији. Овакве примере пружају нам сваког дана наши највећи научницч. Нрави научник је скроман у својим радовима и пази да ништа не тврди што не би било утврђено многобро.јним испитивањима и проучавањима. Да би се доспело до ове скромности, пријатељи моји, треба вам често да сте свесни свога незнања са овом мишљу која веома окуражава, да ћете само радом и размишљањем успети да то незнање смањите. Пред каквим задатком. ма из ког предмета било, никад немојте рећи одлучно и упорно: „Па то је лако". Ништа није лако, кад се хоће да учини како ваља. У сваком задатку, у сваком послу има извесних тешкоћа које ваља стрпљиво проучити. Никад се не постиже савршенство, и немогућно је без паштења и без стварнога и дугога напора духа, постићи добре резултате. Интедектуална скромност учиниће да сами од себе више тражите и отуда нећете бити задовољни са оним, чим су могли бити код вас ваши наставници задовољни. Морална скромност — Велико правило моралне скромности могло би се овако Формулисати: не треба бити слеа ирема својим иогџешкама. Врло лако запажамо туђе погрешке. Не измиче вам из очију да вам је један друг задиркивало, да је други несносан, да онај трећи хоће увек да заповеда. Али сваки од вас који тако строго суди о дру-