Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО Ћ КУЛТУРНО КРЕТАЊЕ

У СРПСТВУ, СЛОВЕНСТВУ И СТРАНО ј М СВЕТУ

Основна настава у Шпанији; њезини недостатци; неодложни проблеми које треба одмах решити —• Трећег марха 1912 у Краљевској Академпји моралних и нолитичких наука у Мадриду. иро®есор К. А1Ђаппга држао је врло важан говор о садашњем схању осповне наставе у Шпанији. Нарочито је ударио гласом на све недостатке које и данас иоказује ова настава и на све проблеме које треба што лре решити, да би јој се дало све потребно развиће и полет. На нрвом месту истакао је нитање о платама : почетној плати, повећавању плате, увећавању и пропорцији; указао јс како је неонходно повећати почетну нлату, која је данас 500 пезета (500 динара), на 1000 незета; тражио је да сваки на свом .честу, где је учитељ, добија упапређење илатом, како учитељи не би били принуђени да хењају школу, да би са том ироменом добали и већу плату; тражио је да напредовање буде методичко, и да тако буде заштићено од сваког изненађења и сваког Фаворизирпњп. На другом месту АИапига је инсистирао о потреби отварања и подизања школа у дово.ћном броју. 9000 школа, цифра на којој се говорпик задржава н које би ваљало подићи, коштаће иа 120.000.000 пезета; цела ова сума могла би се расподелити на пет година, тако да со сваке године уноси у буџет по 24,000.000 иезета. АИаппга је ушао у детаље огранизације у Шпанији. што доказује с колпком је преданогаћу и компетенцијом проучавао цело питање, к:>.је се сматра као животно. Он је иснитао каква треба да је улога ировинцпјалних и општинских власти у дбмену основне наставе, како би требало и како би могла да се врши њихова власт, и у каквој размери треба и једна и друга да колаборирају с државом. Забавио се и питањем о школском намештају, коЈе је нераздвојно од нитања о подизању школских зграда. — Напослетку набројио је известан број реФорама и ноправки које он жели да се птто пре остваре: униФикација учитељеве титуле; утврђење школског програма; стварање школске статистике која бп била тачна што је могућно више; установљење једнога бироа за обавсштавање и одржавање везе са иноземством: установљењс одељења за техпичке публикацпје; установљење правилнпх школских веза између Шпаније и Америке: кодиФикација закона, одлука п правила која вреде у основној настави. Завршујући свој важан говор АИатшга је прокламовао озбиљност ироблема о ком је покушао да говори, п додао је да се нада да ће скептици, егоисте, и противници разуметн сву ову озбиљност. * Нови саксонски шкодски закон — Саксонска влада проучава иројокт новог саксонског закона, у циљу васиостављења. тешње везе између иросвктпи гласннк, II књ„ 10 св., 1912. '>8