Prosvetni glasnik

1028

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

основне насхаве и захтева садашњега вреиена. У пројекту су нарочито четири важне тачке: 1) нов посао и унутарња организација школина; 2) положај школе према држави, општини и цркви; 3) бесплатна и обавезна школа; 4) морални и материјални положај учитеља и учитељица. На први поглед можемо тврдити да и ако овај закон не доноси нотпуно једнако решење свих истављених нроблема, да ипак садржи извесних драгоцених реализација и сем тога врло корисних индикација за будућност. Овај закон не модификује бог зна колико специјални зад^так основне школе; стари прониси су задржани, али је њима додана, према тежњи која данас обузима све педагоге и све законодавце, обавезност да се култивира и развија патриотски осећај. Што нови закон занемарује да одреди то је природа и ступањ културе који пре свега другога треба саопштити деци: сама наука је недовољна све дотле док остаје чисто вербална; дух троба, њој захваљујући, према нзвесном узвишеном моделу да буде Формиран, и међутим нриступачан свима интелигенцијама. Основна школа ни у ком случају не би имала права кад би се хтела претворити у научничку лабораторију; она има за задатак да култивише нриродну интелигенцију, разум, срце и дух у свој њиховој примитивној наивпости, с погледом на егзистенцију која очекује ученике кад постану одрасли. Овде се дакле с правом може замеритп творцу закона што није довољно нагласио принцип личнога рада. који се сматра као средство за васпитање и наставу. Очевидно је с друге стране да ниједан школски закон, ако му је циљ да иостигне добре резултате, не треба да прописује никакву методу, нити пак ону другу да забрањује. Олобода, али слобода у раду, треба да буде у основи сваке плодоносне наставе: учитељ би био необично немоћан, ако би га спречавали, да у свој рад уноси пзвесну иницијатнву, која је саобразна његовој природи л карактеру. Закон треба да покаже сасвим тачно, не строго олређену методику, ван које не би било спаса, већ паставно градиво и циљ који треба постићи: улога управитеља и инспектора, сасвим природно, састојаће се у том да назе на сво.је потчињене, н да их одржавају на добром нуту својим еаветима које бп им давалп у згодпшм моментима. У овоме закопу, у овом погледу, учпњен је папреддк: живи језпци, стенограФија, кућанство. ручни рад, уведени су као Факултативни предмети. Потискујући инснекцију или надзор школа од министра вере, нови закон није се ипак усудио да до крајњих граница васностави пдеју о неутралној и независној школи. Закон утврђује истина да су устапове за основну наставу службене, које ствара држава; он дода.је да су општине дужне да се брипу за отварање и одржавање школа н да им у том погледу држава прилази у помоћ одређеним субвепцијама. Али он оставља да постоји и даље неизбежни ангагонизам између двеју врста ОететсЈе немачке. Заиста немачка општина нема у својим рукама управу п одговорност за основну наставу. Ова организација може имати велике користи у погледу административном и Финансиском бар за државу, алп уз то остаје још врло много незгодних и непријатних ствари. Јер, и ако се покадшто деси да влада нотпуна слога између цивилне и релпгиозне онштине, ипак су много чешћи случајеви где ће се изродити борба и опозиција нарочито онда, кад се буде повела реч о школским контрибуцијама. И потом конФесионалне школе, католичке, протенстанске и еврејске непрекидно ће се распарчавати, према броју секта које сс логу конституисати. Тај је систеги врло рђав. Много би боље било, ако се већ није хтео допустити припцип неутралне школе, оставити религиозној настави њезино место и њезнн утицај у школској органи-